Савиндан и Видовдан два су велика празника српска. Први нас учи путу савршеног живљења по вери, други путу савршеног умирања за веру. Пут светог живота и пут свете смрти. Сва остала тзв. „национална“ празновања, која не могу да се ставе у оквир ова два вечита празника улазе у оквир журналистике с којим и пролазе.
Пут Светог Саве водио је путу Косовском. Да није било славе Светог Саве не би било ни славе Косовске. Слава суза и зноја потврђена је славом крви. Хришћанство не зна трећи пут за вечни живот.
Ако икад, не дај Боже, Срби напусте ова два празновања, њихово ће име бити избрисано из историје и календара и Књиге живота. И пут њихов биће замршенији од мреже паукове.
