Бог је присутан и у стварима које нам се чине безначајним и баналним: у мешењу и печењу хлеба, у прању судова и веша, у пеглању. Да, Бог је присутан у свему томе. И тешко нама ако верујемо у Бога Који је изолован негде тамо над облацима, Који се бави нама само током Свете Литургије или на минут-два док док стојимо пред Његовом иконом!
Бог је наше дисање, Он је присутан и дејствен у нашем дисању, у дамарању нашега срца, у нашем срцу, у нашој крви која циркулише, у нервном систему, у читавом нашем телу. Бог је свугде и покрива све што је у нама и око нас. Бог је присутан у свему доброме што радимо. Зато треба да живимо са свешћу да је Бог присутан на сваком месту и у сваком тренутку нашега живота.
Бог није само у храму Божијем, Он је са нама и пре него што уђемо у храм и када изађемо из њега. Човек иде у храм на службу и мисли: „Сада идем у цркву да бих тамо срео Бога“.
А шта је са свим оним временом када ниси у цркви? Да ли се и тада срећеш са Богом, да ли и тада општиш са Њим или, ако се не срећеш са Њим, са чим се срећеш са испразношћу живота у коме нема Бога, са пустоши безбожном, са хаосом бесмисленим Само је у твојој власти – да ли желиш да осећаш да живиш, дишеш и радиш у присуству Божијем, пред лицем Његовим, и када ниси у цркви. Бог Себе никоме не намеће на силу. Осећати присуство Божије у свом дому, и док се возиш колима, и када си на радном месту, и када се радујеш са пријатељима, и када тугујеш у самоћи – то је истинско хришћанско богословље живота.
Из књиге – духовни живот у свету без Христа
