У првом делу видео интервјуа отац Емилиан из Симонопетре (+2019) говори о Исусовој молитви као о суштини свих молитава које постоје у нашој Цркви; живом сећању, а не „магијској формули“ нити психосоматској вежби везаној за неку врсту гностичког или синкретичког знања.
Старац Емилиан:
Шта је „Исусова молитва“?
Сада зарањамо дубље у унутрашњи простор…
Исусова молитва је суштина свих молитава које постоје у нашој Цркви. Ово је најсажетија, најиспитанија и најефикаснија молитва коју човек може да узноси.
А како разумемо, ова молитва је најдиректнија, најприкладнија и најприступачнија молитва свим људима, а не само монасима. И ово има велику важност: да се и мирјани и монаси моле истом молитвом, јер је она та која нас одмах чини способнима да задобијемо Бога…
Као очи које се пуне светлошћу…
Другим речима, зато што не постоје два различита система духовног живота, због тога монаси, који следе пример Неба и свет, који, као што смо рекли, следи пример монашке заједнице – моле се истом молитвом. Дакле, молитва је јединствено и искључиво добро Цркве.
Молитва је последица која извире из дубине монашког искуства, наравно, сваког човека који тражи и чека Бога. То је искуство отаца Цркве, и то је плод који стиче сваки човек који живи чистим и јеванђеоским животом.
Дакле, молитва је живо сећање. Она је призивање Имена Божијег. Тако је кратко! То је понављање ових речи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“.
Шта се дешава са нама кроз ово призивање и понављање? Стичемо духовни динамизам који не долази од нас, већ од самог Бога.
Име Господње које понављамо није случајно одабрано, већ је свеобухватно. Садржи божанско. Укључује и самог Христа, Који одмах ступа у заједницу са нашим срцима. Дакле, понављање молитве има значај…Не зато што овај призив, сам по себи, може да нам нешто понуди. Али, овај призив нам помаже да стекнемо навику, тако да сећање на Христа у нама постаје непрекидно.
Тако се све око нас и у нашим срцима испуњава Богом.
Дакле, ово понављање НИЈЕ ‘магична формула’ која сама по себи може уродити плодом. Понављање је само интензивирање и фокусирање и укорењивање Имена Христовог, а тиме и Самог Христа у нашем свакодневном животу.
Она НИЈЕ механички рад.
Она НИЈЕ субјективно размишљање човека.
Није дело које подстиче МАШТУ.
То НИЈЕ психосоматска вежба за коју би се могло помислити да отвара приступ некој врсти гностичког или синкретичког знања или да ова вежба доноси духовне резултате. Или да кроз ову формулу човек може да се отисне у бесконачност или гледа лице Божје.
Ово понављање ствара у човеку моћ да непрестано призива Бога и, стога, људско свесно учешће отвара стање радости и духовне среће и друге харизме.
А онда, када човек достигне ову ПРИМАРНУ фазу, добро, он схвата да сам Дух Свети посредује између његове личности и Личног Бога!
И од тог тренутка надаље Дух Свети узноси човека ка Богу…
ИЗВОР: https://otelders.org/theology-and-spirituality/jesus-prayer-explained-fr-aimilianos-part-1-3/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 14.04.2022.
