Један земљорадник, чије је жито увек добијало прву награду на локалном сајму, имао је обичај да најбоље семе дели свим сељацима у околини.
Kада су га питали зашто то чини, одговорио је:
“То је само питање интереса. Ветар носи полен с једне њиве на другу. Kад би моји суседи узгајали жито лошијег квалитета, унакрсно опрашивање умањило би квалитет мојих приноса. Ето зашто ми је стало да увек саде најбоље семе”.
Све што дајемо другима дајемо сами себи.
Немогуће је помоћи другоме, а да истовремено не помогнемо себи, као што је немогуће нанети зло другом, а да истовремено не нанесемо зло себи
