– Ухапшени сте због контрареволуционарне делатности. Дајте изјаву! – тражио је од оца Флегонта иследник.
-«Не признајем да сам крив због контрареволуционарних делатности», – одговорио је свештеник.
Недељу дана пре хапшења оца Флегонта, као сведок је доведен Иван Павлович Замахов, који је рекао да је у стану оца Флегонта ухапшен свештеник, и да је отац Флегонт тада саосећајући се са њим, изјавио да овој власти ништа не треба говорити, и да је тај свештеник ухапшен само зато што је говорио истину.
Користећи ово сведочење и излажући га онако како је њему одговарало, иследник је упорно тражио од оца Флегонта да сведочи против себе.
– Познато нам је да сте у септембру 1937.износили контрареволуционарне ставове, и изражавали незадовољство политиком партије и Владе. Изјавите то! – рекао је.
– Не. Никакву контрареволуционарну агитацију нисам водио! – одговорио је свештеник.
– Познато нам је да сте у октобру 1937.износили контрареволуционарне ставове. Изјавите то!
– Нисам никакве контрареволуционарне ставове износио нити сам ишта тако могао казати.
..Истрага је завршена већ следећег дана по хапшењу свештеника, а 9. децембра 1937. тројка УНКВД (орган вансудске репресије, који су чиниле три особе које су на основу минималних доказа изрицале најтеже казне; тројка је деловала од августа 1937. до новембра 1938.) осудила на десет година логора за принудни рад. Протојереј Флегонт Понгилски упокојио се 23. априла 1938. године у једном од логора у Новосибирској области. Сахрањен је у непознатом гробу.
Свештеномученик Флегонт, рођен је 28.марта 1871.године у селу Карјајево, Угличког округа, Јарославске губерније, у породици свештеника Николаја Понгилског. 1886.године је завршио Јарославску богословију, а 1893. Јарославски духовну школу и неко време је био наставник у парохијској школи у селу Смоленском, у Красном Бору, Јарославски округ.
1895.године Флегонт Николајевич је рукоположен за свештника и од 1906.године трудио се и као вероучитељ. У време Првог Светског Рата отац Флегонт је регрутован у 663.пешадијски пук, где је обављао пастирске дужности у војним болницама.
Ревносна служба оца Флегонта, учинила га је познатим у целом Јарослављу, и по жељи парохијана цркве Великомученика Димитрија Солунског, епископ Јарославски Агафангел (Преображенски) је 22.септембра 1915.године поставио оца Флегонта да служи у овом храму.
Те исте године Свети Синод је одликовао о.Флегонта напрсним Крстом. За неколико година је постао протојереј и постављен за једног од помоћника епископа.
..Крајем 20-тих је почело тешко прогонство вере. 7.септембра 1929.године о.Флегонт ухапшен је заједно са десетак угледних свештеника и мирјана у Јарославској и Владимирској епархији. Власти су користиле сваку прилику да униште Цркву…
Служба безбедности је накнадно у оптужници додала: «У августу 1928. Поглавар Тихоновске цркве.. Митрополити Сергије је јавно у штампи објавио признање да је у периоду револуције црквена политика била да је «лојалност совјетима, издаја православља». Изнео је супротно томе став, да сваки верник и свештеник, без икаквих предрасуда према својој вери, може да буде лојални грађанин Совјетске Републике. Митрополит је позвао све верне и свештенство, да крену тим новим путем, а да ко не може да промени себе, требао би да се повуче из црквених послова и да се не меша у то…
У прво време црквени људи су испољавали антисергијевске ставове, док су они антисовјетски ставови били прикривени. Међутим од пролећа 1929.године, у време када се појачала класна борба и појавила војна опасност, ова црквена опозиција је почела да се испољава, служећи се антисовјетским паролама, попут: «Верник не може да сматра своју безбожну отаџбину, својом домовином, а још мање да се радује њеном напретку»…
Протојереј Флегонт је као и други оптужен за антисовјетску активност, која се састојала у расправама свештенства о горућим питањима црквеног живота и положају Цркве у држави у којој је милитантни атеизам био званична идеологија. На саслушању је рекао истражитељу: «Нисам крив за оптужбе које ми се стављају на терет, и одговарам да и ако сам помоћник епископа, нисам учествовао ни на једном нелегалном скупу. Добио сам писма од епископа Венијамина, али не знам њихов садржај, јер и ако су адресована на мене, она су намењена архиепископу Павлу».
Служба безбедности је 3.јануара 1930.године изрекла казну за тридесет три окривљена – свештеника и мирјана Ивановске индустријске областе, која је била вештачки оформљена од делова Јарославске, Костромске и Владимирске области, што је требало да посепеши раскид са историјском прошлошћу Русије. Протојереј Флегонт је осуђен на три године прогонста на Северну територију.
10.новембра 1932.године отац Флегонт је пуштен на слободу. Желећи да буде ближи породици која се тада налазила у селу Новогирјејево код Москве, а како није могао у исто време да живи у близини Москве, пошто је служио казну као политички осуђеник, он се настанио на граници Московске и Владимирске области у селу Петушки, где су се населили многи свештеници које су изгубили грађанска права.
14.јуна 1936.године отац Флегонт се запослио као радник на ваги, на железничкој станици, али је 15.августа добио је отказ као бивши осуђеник. Затим се запослио као чувар складишта горива на истој прузи, где му је издато уверење са фотографијом, која је једини доказ о изгледу овог светог мученика.
- године почео је највећи и најнемилосрднији прогон Руске православне цркве. Тада су хапшени не само они свештеници који су наставили да служе у цкрвама које су избегле затварање, већ и они који су вративши се из прогонства и логора, остали без места служења, и радили на цивилним пословима. 4.децембра 1937.године протојереј Флегонт је ухапшен у храму, на празник Ваведења, и затворен у затвор Таганка у Москви. Одмах по хапшењу је саслушан.
Да би се оправдало његово хапшење, као сведок је доведен власник куће у којој је живео отац Флегонт, који је изјавио да је тражио од свештеника као бившег учитеља, да помогне његовој деци и ради са њима домаће задатке. Свештеник се сложио али је након што је прегледао уџбенике, рекао да неће учити децу по совјетском.
– Знамо да сте осуђивали совјетске уџбенике и да сте одбијали да држите по њима часове. Изјавите», захтевао је истражитељ.
– «Не, нисам осуђивао совјетске уџбенике, само сам се упознавао са њима», одговорио је свештеник.
– Оптужени, ваша контрареволуционарна делатност је доказана исказима сведока. Тражим истину да говорите! – инсистирао је иследник.
– «Нисам крив за контрареволуционарну делатност“, категорично је одговорио отац Флегонт.
…У логору је отац Флегонт могао да издржи мање од 4 месеца …
Коментар часописа „Фома“:
Црквени живот какав данас имамо не би био могућ без подвига ових људи. Али, нажалост, за многе наше савременике њихов подвиг остаје непознат. Због тога на сајту, у часопису и друштвеним мрежама непрестано причамо о животу Новомученика и трудимо се да што више људи на интернету сазна о Новомученицима Руске Православне Цркве.
Превод редакција Чудо
Фома.ру
