Браћо и сестре, многи су се осмелили да јавно признају да верују тек у периоду после комунизма и тада је на чудесан начин почела вера да их интересује. Патријарх чије име се спомињало на телевизији и у новинама је био управо блаженопочивши Патријарх Павле.
     Сви су били одушевљени њиме иако је Црква и до тада постојала само сте је игнорисали, нешто као и данас, разлика је само што се повремено преварите па свратите у храм, а сматрате да сте компетентни да имате мишљење о свему и да се разумете у све. Патријарх Павле, изванредна личност каква јесте, није једини који завређује нашу пажњу, али с обзиром на то да је тада постало модерно бити верник логично је да ће вам он увек бити у сећању и да ћете сваког наредног упоређивати са њим.
       Превише дајете на значају председнику државе, у последњих пар месеци ставили сте га изнад Сабора Архијереја СПЦ и направили својеврсну игру престола од избора верског поглавара највећег дела становништва на просторима где Срби живе, а њега као апсолутног деспота који се чак и у духовне ствари меша. Знате, Црква је Тело Христово, богочовечански организам, жива заједница верних око Христа; не владике и попови, већ сви који се редовно причешћују. Није само људска, овоземаљска организација/институција и ваљда се и Свети Дух пита нешто приликом избора духовних поглавара, зар не? Не можемо бити мудрији од епископа који су цео живот посветили служењу Цркви, и никако не можемо бити мудрији од Господа чију вољу смо данас чули.
 Шта ће се променити у вашим животима избором Митрополита Порфирија за Патријарха? Ништа. Шта би се променило да је неко други изабран? Опет ништа, а зашто? Зато што је најтеже за свакога од нас да се смиримо пред Господом и да признамо да смо без Њега нико и ништа. Коме Црква није мајка, томе ни Бог није Отац.
      Према томе, ко год да је поглавар апсолутно вам је свеједно јер ако вас нема на Литургији све вам је узалуд. Рече један мудар човек – Патријарх је достојан колико смо ми достојни, па не би било лоше да мало погледамо сами себе пре него што видимо трун у оку брата свога.
Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију Господ је дао велики крст, а он је затражио од нас да се молимо за њега. Нека му Господ подари мудрости, снаге, истрајности да се бори за свој народ и да нас очува у јединству, да Цркви нашој буде на корист и да нас води ка Царству Божјем!

Достојан! Аксиос!

Свештеник Стефан Стаменковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име