Српски језик је јако богат језик,  иако ми је увек био омиљени предмет, и у основној школи, и у Гимназији друштвено – језичког смера, никад га нисам потпуно савладао…

Као у осталом ни један страни језик.

Служим се енглеским, онолико колико ми је потребно да не останем гладан у Грчкој. Иако сам на факултету полагао поред енглеског и руски, грчки, црквенословенски и старословенски (убоо сам десетку), када ме неко пита о знању страних језика одговорим попут Мома Капора, да ја не знам добро ни српски језик, а када ми се „колеге“ писци хвале знањем страних језика препоручујем им да се запосле на рецепцијама хотела, јер тамо су заиста потребни они који говоре неколико страних језика.

Оба наша стара језика (старословенски ицрквенословенски) су такође јако богата, богатија од савременог српског, и пре него што с правом за ту чињеницу оптужимо Вука Стефановића Караџића, подсетићу да је он потпуно сам урадио оно што су у другим народима, другим културама, урадиле академије наука.

А у осталом, никад књижевни језик није говорни језик. И данас, преко век и по након Вукове реформе, савремени говорни и савремени књижевни српски језик се разликују.

Да бих посведочио о богатству српског језика, данас ћу вам говорити о родбинским односима и читавом спектру речи за исте…

Ја се стварно јако слабо разумем у родбинске односе и речи које их именују.

Колико вас зна шта је свастичић, шурак, пашеног, деверичић, накоњче, шурњаја…

Добро, вероватно сви знате, али замислите следећу, потпуно могућу ситуацију:

Отац, човек у средњим годинама, удовац, има сина од двадесет две, ожени се младом девојком, вршњакињом свог сина, а син се ожени њеном мајком, вршњакињом свог оца, женом, што би се рекло у најбољим годинама…

Сад бих вас молио да пажљиво, али јако пажљиво прочитате следећих пар пасуса:

Син је свом оцу и даље син, али пошто је ожењен мајком жене свог оца, син је свом оцу и таст.

Самим тим, отац је свом сину и даље отац, али му је и зет.

Мајка је својој ћерки и даље мајка, али је и снаја, јер је удата за сина мужа своје ћерке.

Ћерка је мајци ћерка, али је и свекрва, сад већ пратите образац, јер је удата за сина свог мужа.

За сада није компликовано, али ово је далеко од краја:

Син је својој жени муж, логично, али јој је и унук, јер је син свог оца, који је муж њене ћерке.

Ха!

Син је и ћерки своје жене очух – логично, али је и пасторак, јер је удата за свог мужа, синовљевог оца.

А отац је својој жени муж, али и деда, јер је очев син ожењен њеном мајком. Док је жени свог сина свекар, он је и зет, јер је жењен њеном ћерком, маћехом свог сина.

Ћерка је свом мужу жена, али веровали ви или не, и унука, јер је син њеног мужа ожењен мајком жене свог оца.

Ћерка је, као што смо већ рекли, сину свог мужа маћеха, али и пасторка, јер је њена мајка жена свом мужу, сину свог оца.

Велика породица њих четворо.

Дакле, мајка је свом мужу жена, али и баба, јер је мајка своје ћерке, која је удата за оца њеног мужа….

Још је и ташта, оцу свог мужа, коме је и снаја, а ташта му је јер је њена ћерка удата за њега.

Ако се нисте погубили, пратите сад комбинације:

Ако први пар Отац – Ћерка, добије дете, то дете је, ако је нпр. дечак, је син свом оцу и мајци, али је, само један пример, његова баба њему и снаја јер је удата за његовог брата.

Ако други пар, пар Син – Мајка, добије женско дете, онда је тој девојчици деда уједно и зет, а њих двоје су једно другоме…ух… свашта… проверавао сам, мораћете да ме држите за реч, ћерка је сину тетка, који јој је и стриц.

Ја не смем да замислим, а ви размислите о томе шта би било када би свако од четворо главних јунака ове приче имао и брата и сестру… ту би свако свакоме био, и баба, и деда, а шта би стричева, ујака, тетки и стрина било!

Богат је наш језик, богат.

Ето, Британци на енглеском језику имају само једну реч за ово: рођак – cousin, тако да је ова прича непреводива.

А ја се стварно, верујте ми на реч, јако слабо разумем у родбинске односе.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име