1. августа 1974. године изашао је сингл албум групе „Бијело дугме” која је на А страни имао песму „Селма“.

Тако почиње историја.

Овом песмом рокенрол је постао и југословенски музички правац, и део нашег културолошког идентитета.

Као што свака историја има своју предисторију, хајде да видимо која је предисторија југословенског рокенрола и самог „Бијелог дугмета“.

Горан Бреговић је рођен у Сарајеву 22. марта 1950. године. Ишао је у музичку школу, где је покушавао да свира виолину, убрзо је избачен, као лењ и неталентоваан.

Већ 1969. године, као средњошколац свира бас гитару у бенду „Бештије“, тада га примећује већ популарни певач Жељко Бебек, који је у то време свирао и певао у афирмисаном сарајевском бенду „Кодекси“, у којем ускоро почиње да свира и Бреговић. „Кодекси“ су тог лета 1969.  свирали у Дубровнику популарну музику, те убрзо прелазе у Италију, у Напуљ, где свирају у два клуба и имају редовну публику. Тада Бреговић прелази са бас гитаре на соло гитару, а бас почиње да свира Зоран Реџић. На позив Реџића у групу долази и бубњар Милић Вукашиновић, који са собом доноси нешто озбиљнији, тежи звук и склоност ка хард рок бендовима, пре свих  према бенду „Лед Цепелин“, али и бенду „Блек Сабат“. Након само две недеље, бенд добија отказ и Бебек се љут, враћа у Сарајево.

Тројка наставља да свира као бенд „Мића, Горан и Зоран“, још кратко у Италији, а затим и поново у Сарајеву, све док Бреговић не постане  део састава ВИС Јутро. 1972 Бреговић је написао песму „Патим ево десет дана“ коју ће касније уврстити и у први албум „Бијелог дугмета“. Иако су били у свађи готово годину дана, Бреговић у „Јутро“ зове и Бебека, вративши му тиме услугу, јер је две године пре тога и Бебек позвао Бреговића у свој бенд. Тако снимају песме: „Кад бих био бијело дугме“, „Хоп – цуп“ „У суботу мала“ и „На врх брда врба мрда“. Након снимања ових синглова Бебек одлази у војску. Већ у првим песмама које компонује Бреговић примећујемо коришћење традиционалних мотива, српске и босанске народне музике у класичним рок песмама, што обележава читаву његову музичку каријеру. Тиме и српска народна музика постаје део цивилизацијског тока рок културе.

Интересантно је да је више десетина британских рок бендова користило управо тамошњу традиционалну музику и теме у својој музици, што наравно ником није сметало, док су код нас многи рок критичари више ценили бендове који су буквално копирали или подражавали западну музику, а Бреговићеву називали „пастирским роком“.

Било како било, оснивач „Јутра“ Исмет Арнауталић одлази из бенда, незадовољан правцем у којем се њихова музика развија, и односи са собом име бенда. Будући да су били познати по песми „Кад бих био бијело дугме“, бенд од наредне године, првог јануара 1974. постаје група „Бијело дугме“.

Током 1974. Бреговић пише „Ове ћу ноћи наћи блуз“ заједно са феноменалним Батом Костићем који је у то време свирао са Јелићима у „Ју групи“. Он помаже Бреговићу да дефинише свој музички правац мешајући хард рок са фолком. Тако настају и песме „Главни јунак једне књиге“, „Топ“ и као Б страна сингла на којем је „Селма“ и песма „Да сам пекар“.

Зашто је песма „Селма“ рок феномен? Прво, аутор текста био је прави песник Владо Дијак, који је заиста испратио Селму на станицу, поневши јој кофере, када је кретала на факултет и никад јој није признао да је заљубљен у њу. Из те Дијакове чежње и тајне љубави произашли су и ови ванвременски стихови. Бреговић који је већ пет година компоновао, направио је до тада 5-6 популарних хитова, добио је нежан лирички, сетни текст и направио своју прву рок баладу, уклопивши меленхоличан текст са својом музиком у најбољем могућем аранжану. Бубњар Ипе Ивандић одсвирао је најлепши бубњарски соло у југословенској рок музици, а маестрални Владо Правдић одсвирао оргуље. Глас Жељка Бебека додао је нове нијансе емоцији песме…

Песма је постала југословенски хит. Пуштала се на свим журкама, на свим игранкама, од Алпа до Ђевђелије.

Те 1974. излази и први албум „Бијелог дугмета“, снимљен у Љубљани за двадесетак дана. Албум је назван „Кад бих био бијело дугме“ што је и насловна нумера. На албуму су се нашле и „Селма“, и „Патим ево десет дана“, као и „Све ћу да ти дам, само да заиграм“, које су биле објављене и као синглице, али и сасвим нове: „Блуз за моју бившу драгу“ и „Не спавај мала моја музика док свира“. Од ове песме и почињу оптужбе да је Горан Бреговић плагијатор, јер песма: „Не спавај мала моја…“ неодољиво подсећа на песму Чака Берија „Rock and roll music“, с друге стране, ову песму су снимили и „Битлси“, након Чака Берија, уз незнатне измене. Док код Берија имамо солаже на клавиру у стилу Jerry Lee Lewisa, „Битлси“ свирају соло на гитарама.

Пре другог студијског албума „Бијелог дугмета“, Горан Бреговић на текст Душка Трифуновића компонује песму „Тајна веза“, изводи је у пратњи загребачког гудачког квартета, на турнеји широм Југославије, наступа заједно са својим „Бијелим дугметом“, али и са „Ју групом“, Јосипом Бочеком и Ведраном Божићем који је свирао у групи „Тајм“.

Већ 1975. када Жељко Бебек има тридесет, а Горан Бреговић двадесет пет година „Бијело дугме“ је најпопуларнији рок састав у Југославији.

Да би потврдио да популарност није случајна и производ инстант хитова, Бреговић са целом поставком „Дугмета“ одлази у Подриње, у село Борике, где припрема албум „Шта би дао да си на мом мјесту“, који је по оцени рок критичара, најзначајнији југословенски хард рок албум. Уз насловну нумеру која је написана на текст Душка Трифуновића, на албуму се налазе и песме: „Тако ти је мала моја кад љуби Босанац“, „Пожурите коњи моји“, и песму са најемотивнији Бреговићевим текстом до тад: „Дошао сам да ти кажем да одлазим“ и блуз „Не гледај ме тако и не љуби ме више“.

Песме су снимљене у студију Ер рекординг у Лондону. Занимљиво је да је Драги Јелић, највећи српски гитариста, који се у то време вратио са служења војног рока,  након што је видео Дугмиће придошле из Лондона, (Бреговић и екипа носили су светлуцава одела са шљокицама, велике цилиндре  и сребрне звонарице, попут „Лед Цепелина“) без трунке сујете рекао, да је поносан што ми у Југославији имамо такав, светски бенд.

Овај албум био је најпродаванији албум Југотона до тада, у тиражу од преко 200000 примерака.

  1. Дугмићи одлазе у Америку, где снимају два сингла: „Гудбај Америка“ и „Милован“. Ипе Ивандић и Влада Правдић одлазе у ЈНА, а Бреговић кога већ прати УДБА и оптужује да шири прозападну пропаганду на омладину, одлази на радну акцију, где добија ударничку значку. Уместо Ипеа бубњар постаје поново Милић Вукашиновић, а клавијатуру свира Лазар Рисовски из „Смака“.

Трећи албум „Ето, баш хоћу!“ су поново припремали у Подрињу, а снимали у Лондону, уз продукцију Нила Хариса, с тим што је бас линију овога пута свирао Жељко Бебек. Са албума се издвојила песма „Лоше вино“ коју је Бреговић написао на текст нашег највећег мајстора Арсена Дедића, и која је вокално изузетно „легла“ Бебеку, затим песма „Изгледала је мало чудно у капуту жутом кројеном без везе“, као и мега хит, балада „Сањао сам ноћас да те немам“.

Пред Бреговићев одлазак у војску, чувени новинар Петар Поповић осмишљава опроштајни концерт „Бијелог дугмета“, код Хајдучке чесме. Државна безбедност није добро проценила утицај „Бијелог дугмета“, јер су читаву турнеју из 1977. пратиле техничке грешке на концертима, нетрпељивост међу члановима бенда и проблеми са наркотицима и болестима зависности (Ипе Ивандић је ухапшен због поседовања хашиша).

На концерту код Хајдучке чесме 28. августа окупило се близу 100000 људи. Бреговић у студију користи снимке песама са концерта  у сали „Ђуро Ђаковић“ у Сарајеву, који су били технички бољи, а аплаузе и реакције публике са концерта на Хајдучкој чесми и издаје албум „Концерт код Хајдучке чесме“. Већ су се издвојиле песме: „Кад бих био бијело дугме“, „Селма“, „Блуз за моју бившу драгу“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Лоше вино“, „Сањао сам ноћас да те немам“ и „Тајна веза“, које су постале незаобилазни репертоар сваког концерта.

Горан Бреговић одлази у војску у Ниш, где у јако тешком психичком стању пише „Песму мом млађем брату“ коју је и сам дуго одбијао да уврсти у неки албум. Песма је била исувише лична, и колико год је Бебеку одговарала лага за „Лоше вино“, толико му није одговарала за  „Песму мом млађем брату…“

Док је Бреговић био у војсци, сви чланови бенда раде на соло пројектима и најављују напуштање „Дугмета“. Бреговић у Нишкој Бањи 1978. окупља нешто измењени састав бенда, са новим бубњаром Ђиђијем Јанкелићем, (Јанкелић свира гитару, хармонику и флауту, свирао је бубњеве Чолићу, Даду Топићу, Оливеру Мандићу, у „Плавом оркестру“ и „Дивљим јагодама“ и по мом суду, најбољи је бубњар „Бијелог дугмета“).  Јанкелић је један од разлога зашто четврти студијски албум „Бијелог дугмета“ „Битанга и принцеза“, звучи тако како звучи. У бенд се враћа и Влада Правдић. Продукцију је поново радио Нил Харисон, а албум је снимљен у студио Радио Београда. Осим насловне песме „Битанга и принцеза“, на албуму се налазе балада „Кад заборавиш јули“, као и песма са најлепшим гитарским солом у читавом опусу „Бијелог дугмета“ „Ипак пожелим неко писмо“ (коју је аутор ових редова недавно отпевао на РТС-у). Бреговић овај пут не ради сам аранжмане. Аранжман за симфонијски оркестар у песми „Све ће то мила моја прекити рузмарин, сњегови и шаш“  написао је Ранко Рихтман. Ова песма, уз насловну „Битангу и принцезу“ достиже популарност „Селме“.

На последњим концертима „Бијелог дугмета“ 2004. године, ова песма „Све ће то о мила моја…“ спонтано је постала химна читаве једне генерације југоносталгичара, који су одрастали уз „Бијело дугме“. На концертима у Сарајеву, Загребу и коначно у Београду, десетине хиљада људи је плакало уз вокал Бебека певајући поново заједно:

            Гдје, покажи ми

           Гдје, кад тужне судба не воли

          И  чиме  од свијета да се браниш, као ружа са два смијешна трна

         и листом…

Овај стих је мали Бреговићев омаж Антоану де Сент Егзиперију, и његовом „Малом принцу“ који сећајући се своје Руже говори: „Оставио сам је тамо, а има само два смешна трна да се њима брани од света.“

Када је снимање у студију завршено и када су све песме монтиране и продужене, Бреговић је схватио да и даље нема довољно трајање плоче, колико га је продукцијска кућа уговором обавезала. Тако узима гитару и на лицу места импровизује:

 

Гњаве кина и кафане, мале дроце, шатро даме

Сви гњаве, свега преко главе…

А ја јој кажем не буди луда, биће нам боље сто пута

На задњем сједишту мога аута…

 

Уз карактеристичан риф, и заразну мелодију, питак текст, песма која је осмишљена за пар минута, да попуни време на плочи, постала је мега хит.

„Бијело дугме“ у Београду распродаје халу Пионир пет пута узастопно, и стадион ЈНА 22. септембра 1979. Тада Бреговић почиње да се бави и филмском музиком.

Осамдесетих музичка сцена се мења., свуда у свету, па и у Југославији. Југославију запљускује нови талас са панк и ска звуком („Идоли“, „Електрични оргазам“, ЕКВ, „Лабораторија звука“, „Пекиншка патка“, први албуми „Пилота“, групе „Шарло акробата“, први албум групе „У шкрипцу“). „Рок експрес“ као реакцију на албум „Казалишта“ „Црно бијели свет“ објављује да „Горан Бреговић коначно нема најбољи албум у Југославији“. Као реакцију на нови талас, Бреговић заиста и објављује најбољи новоталасни албум у Југославији „Доживети стоту“. Ска албум.

Сви чланови бенда се под утицајем панк културе шишају. Шишају своје дуге „цепелиновске“ косе, и Бреговић, и Бебек не изгледају више као Пејџ и Плант. Жељко чак брије и своје чувене бркове.

Јанкелић поново бриљира на бубњевима, буквално свира а не „лупа“ бубњеве и ска ритам носи читаву плочу. На албуму су насловна „Доживети стоту“, још и „Лова“ са стиховима Душка Трифуновића: „

  глупа Црвенкапо из бајке,

 ти још не знаш да су вук и ловац копилани једне исте мајке

 и ти би наивно као Снегуљица заспала сама са седам будала,

песма „Зажмири и број до сто“, „Хотел – мотел“, те коначно песма из војске из Ниша „Пјесма мом млађем брату“ и „Сви марш на плес“. На албуму се такође нашла песма „Пристао сам бићу све што хоће“ која је претходно издата на сингл плочи са такође предивним текстом Душка Трифуновића.

Следеће, 1981. године, „Бијелом дугмету“ је предгрупа на Хиподрому била група „Ајрон Мејден“. 1982. година била је концертна година и по први пут код Горана Бреговића се јавља засићење, и бендом, и рокенролом. Исте године Бреговић објављује сингл који је замишљен као песма за децу, „Милиција тренира строгоћу“ на текст Душка Трифуновића, смишља последњи, опроштајни албум, којим се враћа изворном звуку „Бијелог дугмета“, али уз поп аранжмане. Албум снима у Скопљу, а гитару је уз Бреговића по први пут одсвирао и неко други. Био је то тада млади и талентовани гитариста Влатко Стефановски. Заједно су одсвирали инструментал „Успаванка за Радмилу М.“, насловну песму албума из 1983. Уз насловну, најпопуларније песме са албума биле су „Заборави ако можеш“ и „Не плачи“. На албуму се налази и песма „Косовска“ отпевана на албанском језику. Ова песма је још увек једина албанска рок песма, и ето, није је написао Албанац.

Бенд је распуштен. Бебек и Бреговић се дефинитивно разилазе. Одзив публике на концерту на Београдском сајму, убеђује Бреговића да још увек није време за распад бенда. Горан тада враћа Ипеа Ивандића који је изашао из затвора, и Ристовског, и Правдића за клавијатурама, и зове новог певача, Алена Исламовића.

Ален није имао певачку технику Жељка Бебека, али је имао изузетан распон и вокално је могао да одговори на захтеве Бреговића. Ален се, међутим, у то време налази у Лондону, где пева са „Дивљим јагодама“ и одбија позив Бреговића. Тако други певач „Бијелог дугмета“ постаје Младен Војичић Тифа.

Албум излази мирно и тихо, готово без најаве, у децембру 1984, потпуно без медијске помпе, па чак и без наслова. Албум се зове једноставно „Бијело дугме“ а на насловној страни се нашла слика „Косовка девојка“ Уроша Предића. Прва нумера била је песма коју је Бреговић давно написао за Бисеру Велетанлић, са новим измењеним текстом и новим рок аранжманом „Липе цвату, све је исто ко и лани“. Песма постаје ванвременски хит и данас је по свим анкетама друга најпознатија песма „Бијелог дугмета“. На албуму су се још, као навећи хитови, издвојили и: „Лажеш“ „Јер кад остариш“  и песма са невероватним аранжманом „Да те богдо не волим“ у којој акустична гитара удваја звук са харфом, и где Бреговић као аутор извлачи из Тифе вокални максимум. Нико, ни пре, ни након тог тренутка, укључујући и самог Тифу, више није могао да отпева ову песму, тако како ју је отпевао Тифа у студијима у Скопљу, Сарајеву и Београду, и током припрема у Ровињу.

На албуму у песми „Педикулис пубис“ гостује и Бора Ђорђевић, са делом текста и као вокал.

Тифа се не задржава дуго у групи. Због проблема са алкохолизмом и коришћењем наркотика, Тифа већ после годину дана напушта бенд и у „Бијело дугме“ долази први избор Горана Бреговића, Ален Исламовић.

Ален снима са „Бијелим дугметом“ два албума, први 1986. године, „Пљуни и запјевај моја Југославијо“, југоносталгичан, сентименталан, елегичан и меланхоличан албум, у неку руку и политички ангажован, као да је најавио распад Југославије. Албум почиње партизанском песмом „Падај сило и неправдо“ коју су отпевали народни херој Светозар Вукмановић Темпо и хор деце из сарајевског Дома за напуштену децу.

Хитови са албума били су: пре свих и најбоља песма на албуму“ Ружица си била, сада више ниси“ за коју је недавно Бреговић урадио и тамбурашки аранжман, затим „Хајдемо у планине“,  „Ти ниси ти више“… Стари поштоваоци „Бијелог дугмета“, они који су одрастали на журкама уз „Селму“, нису били одушевљени Исламовићем и новим поп аранжманима, те Бреговић издаје албум „Мрамор, камен и жељезо“. Ален пева на концертима старе песме „Бијелог дугмета“.

Последњи албум „Бијелог дугмета“ и други који је Ален сними са бендом је албум из 1988 – девети студијски албум „Бијелог дугмета“ „Ћирибирибела“. Албум је продуцирао сам Бреговић. На албуму се налазе две рок баладе које наликују старим баладама из седамдесетих, а то су песме „Ево заклећу се“ и „Након свих ових година“ које су велики хитови и данас, затим песме „Ћирибирибела“ која је урађена са клапом и у коју, по први пут Бреговић у рок музику, са поп аранжманима уноси и далматински традиционални мелос. Бреговић се пророчки пита: „Шта ћемо ако се сутра зарати…“ На албуму се налази и Франкештајн песма, микс песама „Лијепа наша“ и „Тамо далеко“, којом Бреговић још једном покушава да бенд одржи као југословенски, симбол братства и јединства, али то не успева, песма је извиждана на свим концертима.

И да не буде забуне, југословенство Горана Бреговића није било маркетиншки потез, већ његов искрен став, његова вера. Горанова мајка била је Српкиња, отац Хрват, официр ЈНА, који се изјашњавао као Југословен. Жена му је муслиманка из Босне, са којом има три ћерке, једну исламске вероисповести, другу православне, а трећу будистичке.

На последњем албуму „Бијелог дугмета“, налази се и песма „Напиле се улице“, песма са најлепшим звуком гитаре. Када сам својој деци објашњавао шта је риф у рок музици и како треба да звучи електрична гитара, пуштао сам им Бреговића како на телекастеру свира „Напиле се улице“. Уз песме „Ако има Бога“ и „Шта има ново“ албум „Ћирибирибела“ обележава песма са којом желим и да завршим причу о „Бијелом дугмету“, а то је песма: „Ђурђевдан је, а ја нисам са оном коју волим“.

Када су питали Бреговића која је најбоља песма коју он није написао Бреговић је рекао да је то песма Ђорђа Балашевића „Прича о Васи Ладачком“ где главни јунак, Васа у последњем рефрену говори: „Када нисам с оном коју волим.“ Бреговић као омаж Балашевићевом Васи Ладачком, пише песму „Ђурђевдан је, а ја нисам с оном коју волим“, користећи елементе традиционалних ромских песама и прави највећи хит „Бијелог дугмета“.

Можда „Ђурђевдан“ није најбоља или најлепша песма „Бијелог дугмета“, али свакако и до данас остаје њихов највећи хит. Песма је снимљена уз пратњу оркестра Феата Сејдића и искоришћена је у филму Емира Кустурице „Дом за вешање“.

 

Песме „Бијелог дугмета“ и данас се слушају и изводе, и о њима се и данас говори. Отпеване пуно пута у десетинама разних аранжмана, обележиле су једно време, али и остале ванвременске. И сам аутор изводио их је и са највећим поп и рок звездама источне и западне Европе, певао са Игијем Попом, са групом „Џипси Кингс“ на Евровизији, уз пратњу трубача… Музика Горана Бреговића ће и за нашу децу, као и за наше родитеље, остати културолошки феномен.

 

 

.

 

1 KOMENTAR

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име