Деценијама је Кијевопечерска Лавра била руина и ругло. Дом Мајке Божије био је опустео, а све службе беху прекинуте…
Једном од највећих трагедија Кијевопечерске Лавре сматра се минирање Велике Светоуспенске цркве Мајке Божије, која се сматра њеним домом на земљи и Њеним трећим уделом. То је било 1941. године од стране немачких окупатора.
И тако је деценијама Дом Мајке Божије био руина и ругло. Мајка Божија је допустила да сруше Њену кућу на земљи, али у наше доба Њен дом је засијао још већом красотом.
После тих страшних догађаја, долази још једно страдање Лавре. У време Хрушчовљеве антирелигиозне кампање 1961. год. сви монаси Лавре, њих око 3.000 хиљаде је тада било, истерани су. Неки су одведени на присилнин рад, неке стрељали. Дом Мајке Божије је опустео, службе су прекинуте.
И Свети Преподобни Кијевопечерски оци су се побунили. У Кијевопечерској Лаври се чувају 24 мироточиве лобање, у Даљним пештерама, у посебним судовима у којима се вековима сакупља Свето миро и даје вернима. Само за једну лобању се зна коме припада, Светом Клименту папи римском из првог века. Свети Климент је био четврти епископ града Рима, после Св. Апостола Петра, Лина и Анаклита.
Држао сам његобу главу у рукама, из лобање као из малих изворчића тече Свето миро, кажем вековима, непрестано.
Те страшне 1961. године када је из Лавре истерано 3.000 монаха у знак протеста све Свете главе су престале да точе миро, ни једна једина кап.
Тако је било 29 година. У том периоду Света Лавра је била изложена највећем руглу од стране мрачних сила. Манастир је претворен у музеј, лаврске цркве у позоришта, монашки конацу у разноразне установе и школе.
Мошти Светитеља су употребљавали у изучавању анатомије на медицинском факултету. Али без обзира на све, нико се није усудио да Преподобне изнесе из Лавре.
После 29. год. када је за нијансу гоњење Цркве ослабило и приближавао се чувени јубилеј 1000 годинс крштења Кијевске Русије, власт је одлучила да се Лавра отвори. То је било у време митрополита Филарета који ће деведестих година прошлог века створити страшан раскол у Украјини, који има последица до данас.
Он тада именује Архимандрита Јонатана за првог намесника обновњене Кијевопечерске Лавре, са заповешћу да све припреми за велики јубилеј.
По речима оца Јонатана, сада митрополита Јелицког, када је примио управу манастира, дошао је са три монаха. Ни једна црква, ни један конак није био употребљив, све је било девастирано и у рушевинама.
Спавали су вани испод трема на територији Даљних пештера испод Академског храма. Из конака и цркава расло је дрвеће.
На празник Св. Кнеза Владимира 27. јуна крститеља Кијевске Русије у Лавру се сабрало неколико десетина хиљада људи. Народ је плакао од радости, љубили су сваку стопу Лавре.
И на тај свети дан служила се Литургуја напољу, и када су звона са великог лаврског звоника огласила почетак Свете Литргије десило се велико чудо.
Чим је свештеник рекао „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“, свих 24 Свете главе су почеле изибилно да мироточе.
То је био знак радости Преподобних печерских што се у лаври поново слави Господ.
Миро је толико текло да је се преливало и на под. Много икона је промироточило тада у Лаври, као што су почеле да миришу и мошти свих Преподобних и пештерама.
То је био благословени почетак обнављања монашког живота у Кијевопечерској Лаврици.
Страдање је било тако велико да Лавра до дана данашњег није у потпуности обновљења. Касније је Архимандрит Јонатан дао то миро из лобања светих на испитивање у Петроград на антрополошки, хемијски и медицински факултет.
Резултат је био да та супстанца садржи ћелије живих људи и да сама конзистенција мира није од овога света….
Када је Свети Равноапостолни кнез кијевски Владимир примио Св. Тајну крштења у Херсону, добио је од византијског цара на поклон чудотворну икону Мајке Божије која се чувала у царској палати у Влахерни.
Св. Владимир је носи у Кијев и пред њом на Подолу, обалама Дњепра у Кијеву крштава сав свој народ.
Икону оставља на месту где ће деценијама касније бити подигнута Велика Кијевопечерска Лавра, највећи православни манастир на свету.
Та икона се чува у Великој Светој Ставропигијалној Лаври Св. Пећкој Патријаршији.
Велика Света Светоуспенска Кијевопечерска Лавра. Дом Мајке Божије, Њен трећи удио на земљи је после хиљаду година остао је пуст.
Вечерас је одслужена последња служба у Горњој Лаври у Успенском собору. Монаси и студенти су изнели своје ствари.
Све што су старцу Кукша Одески, Јона Одески, Агапит духовник рекли, обистињава се пред нашим очима.
Катастрофа
Кијевопечерска Лавра је нажалост музеј још из времена комунизма и никада није враћена у надлежност цркве.
Кијевопечерска Лавра је огроман манастирски комплекс и дели се на два дела, Горњу и Доњу Лавру.
У Горњој Лаври се налазе Велики Успенски собор који се сматра Домом Мајке Божије и Велики Трапезни храм Преподобних Антонија и Теодосија Печерских и Велики Лаврски звоник, болница са црквом Преподобног Агапита Лекара, црква Св. Сергија Радоњежског као и велики комплекс монашких келија које су претворене у музеје.
У њима братија од обновљења монашког живота у Лаври 1988 није живела, него музеј то користи у своје сврхе и разне школе.
Доња Лавра се дели на Ближње и Даљне Пештере.
На територији Доње Лавре живе монаси, њих око 250 са послушницима.
Овде је и Кијевска Духовна Академија, седиште Митрополита Онуфрија, Свети Синод, и сва синодска одељења УПЦ. У Доњој Лаври живе монаси и сада.
Значи одузета им је могућност служења у Горњој Лаври.
Успенски собор је главни храм и РПЦ И УПЦ у духовном смислу.
Иначе, Кијевопечерска Лавра и Почајевска Лавра су два различита манастира.
Надамо се да се неће разматрати могућност одузимања и Доње Лавре, иако се и о томе прича.
Цели комплекс Кијевопечерске Лавре зе зове Трећи удео Мајке Божије на земљи, а највећа Светиња је одузети Успенски собор.
bastabalkana
