Човека прогања страх од „краја времена“, то jест осећај блиске катастрофе и страх за своје сроднике. Чини ми се да ће размишљања на ову тему заинтересовати многе.
Дакле, страх. Постоjе различити страхови, коjи се разликују управо по ономе што они доносе људском срцу. Страх који доноси утученост, збуњеност, очај, наравно је, демонски (По плодовима њиховим познаћете их). А страх, који се зове Божији, доноси тишину, мир, тугу, понекад жалост, али тиху, мирну. Зато страх од „смака света“ управо је од ђавола, јер у таквом страху нема поверења према Богу. Није ли Господ одредио времена и рокове својом власти?
Не сумњам да живимо у последњим временима, али је главна ствар потпуно другачија. Све је у рукама Божијим, и каква год времена да дођу, доћи ће само по вољи Божијој. Али како да се победи страх од демона? Ово није нимало једноставно, а ту није довољан само умни рад, веома се тешко уверити у супротно. Монах Исак Сиријски тврди да се сваки страх протеруjе другим страхом, односно, душевним напором исте снаге. Таj други страх, истински и спасоносни, мора се стећи. Где? Управо је у Ономе чији је он, тај страх Божји.
То jест, сваки земаљски страх протеруjе се страхом Божијим, рекао бих страхом од кршења воље Божије својом вољом. Може да се тврди да је страх да се својим гресима и страстима не увреди Бога такође исправан страх, али је обичан човек веома далек од тога. Много ми је ближе да схватим да се уколико Господ за мене родио у пећини за стоку, а затим се успео на Крст, зашто бих се онда плашио сутрашњег дана који је у Његовим рукама. Управо ова jедноставна мисао ми даје снагу да будем захвалан Богу, док захвалност много приближава Ономе Коме сам захвалан. И таква једноставна блискост изазива љубав према Њему. Управо љубав протеруjе страх, као што уче светитељи, и срце им радо верује. Захвалност и љубав су веома близу, не бојте се!
Превела за Чудо – Екатарина Ракановић
zen.yandex.ru
