Смрт је ружна и тужна, али повезани са Богом, кроз смрт пролазимо као кроз уснуће после кога се будимо у Богу. Пресвета Богородица је најтешње заувек повезана са Богом. Због тога њено уснуће изазива најмање жалости. Види се то и по иконама и фрескама празника.
Како изгледа живот ван пролазног времена и простора – то не знамо. И нећемо знати док се, ако Бог да, не нађемо у Царству Божијем. Верујемо Богу да ћемо са Њим бити у Љубави у којој нема места сенкама и злу.
А догађаји везани за уснуће Пресвете, радосно нам наговештавају привременост граница времена и простора. Отвара се поглед у Царство Божије!
Колико је важно да ли се око Христа код Богородичиног одра окупљамо пристигли авионима, аутобусима, возовима, аутомобилима са летовања и путовања, или се окупљамо ношени крилима анђела на облацима као апостоли у време самог догађаја Успења? Људима оног времена подједнако би били фантастични наши авиони, па и аутомобили, као што су нама облаци на којима анђели доносе људе. А техника будућности доноси нам ствари које су чуда и за њих и за нас.
На ком год меридијану се сутра нађемо на Литургији око Путира бићемо међусобно чудесно повезани.
Начин на који се окупљамо мање је важан од тога да се окупљамо. Да се повезујемо. Повезани једни с другима, повезани са Богом, као Оним који повезује и који је сама Повезаност, апсолутна Љубав – славимо велики празник повезаности Бога и људи.
А да ли има лепшег и радоснијег знака и доказа те повезаности од саме Пресвете Богородице Марије.
Славимо Ону која је родила Богочовека, упијамо одјек и подсећање на Христову победу смрти, узносимо најаву нашег учествовања с Христом у тој победи.
ФБ Ненад Илић