Семе је реч Божија.
Кад семе падне поред пута то су они који слушају а потом долази непоменик и узима реч из њиховог срца да не верују и да се не спасу.
Кад семе падне на камен то представља оне који чују реч и примају је са радошћу, али корена ту нема па неко време верују а онда у времену искушења отпадну од вере.
Семе које падне у трње – то говори о онима који чују реч али живећи у бригама, богатству и сластима овога живота буде код њих реч угушена и ту онда нема плода.
А семе на доброј земљи – то су они који чују реч и чувају је у добром ми чистом срцу. У трпљењу они доносе род.
И онда буде ново семе и нова сетва која наставља живот.
Христос нам је испричао причу о сејачу. Семе је реч Божија а први сејач је Бог, затим су сејачи сви они који реч Божију прихвате на прави начин, она кроз њих донесе плод и ново семе спаса човека и човечанства.
Прича која је инспирисала многе кроз историју, па и генија, Ван Гога.
Кад у најновијој идиотској моди еколошких активиста неко посипа сликарска ремек дела, велике узлете духа, бојом, сосовима, чорбама, он покушава да поништи вредност сваког узлета ка Богу.
Да га сравни са свакодневним људским материјалним потребама.
У случају последње нападнутог ремек-дела, Ван Гоговог „Сејача“, чорба од грашка је требало да прекрије сејача, Бога. Симболично…
`Шта ће нам Сејач, шта ће нам реч Божија. Не гледајте пут Бога него пут чорбе од грашка. Она је право ремек-дело, нема од ње ничег значајнијег`.
Ко би рекао да ће се стари и престарели Велики Инквизитор у овом времену тако успешно заклонити иза младих људи који се `боре за своје идеале`. А ми још памтимо како се код нас појавио прошли пут преко младих идеалиста, `бораца за социјалну правду`. Још се ни од тога нисмо излечили.
Слушајмо пажљиво реч Божију, будимо добра земља, која рађа ново семе и преноси га следећој генерацији.
ФБ Ненад Илић
