Шта мислите да ли је више Светих Срба од оних који нису свети?
Трик питање.
Наравно да је више Светих Срба јер остају само они који су у Богу и са Богом.
И наравно да их је неизмерно више него што је уписано у календар. Да ли је више подвижника или мученика? Тешко питање. Тешка историја.
Понекад помислимо да је више подвижника мање бисмо морали да дајемо мученика.
Они који воле су свети. Пуни љубави која је од Бога.
Лакше их је препознати међу онима који су у свештеном чину, видљиво службом посвећени Богу, поготово међу међу монасима. Лакше их је препознати међу краљевима и међу онима на које су били уперени погледи многих. Међу ратницима који су пред свима понели крст. Али колико је тихих светитеља, лаика, брачника, сељака… Не зна им се броја.
На свакој литургији окупљени који се причешћују су свети. Макар тада. Коме се прими успева да задржи у себи светост, испуњеност Богом, макар као вредност којој тежи. И не одустаје од ишчекивања сусрета са Богом у последњи дан. Стрепња али и нада, радост. Вера обећању Божијем.
Црква путује кроз историју. Не одустајемо, надамо се да ћемо се и сами наћи у најсветлијем српском скупу. Не морамо на челу, може и негде са стране. Уосталом – у Царству Божијем ионако нема ограничења простора и времена. Има места за све који хоће са Богом. И нико не остаје забачен. Свако је пред Богом са сваким. У Богу.
Ако са Сином Божијим идемо, ако Богу верујемо, надамо се да ћемо бити са оним најбољима. Можда нећемо сви бити ни свети подвижници ни свети мученици, мало ко ће ући у календар, али сваком од нас Бог према његовом дару нуди некакав подвиг и некакву жртву. Један таленат умножити макар на два, пет на десет… Да би избрусили своју богомдану слободу и са захвалношћу је усмерили ка обећању да ћемо са Богом бити Бог.
А ако љубави имамо – не бојимо се.
ФБ Ненад Илић
