Срећан празник!
Дан прославе снаге Цркве.
Петар и Павле – снага јединства у разликама.
Прост рибар и учен човек.
Први у вери од почетка и обраћеник који је учествовао у прогону верних.
Чиста срца, потпуно отворен, понекад и брзоплет, Петар нас је научио како се упорно устаје после пада, а пре свега како се вера безусловно прима.
Промишљен и темељит, Павле нас је научио како се вери прилази и учењем, а кад се до ње дође како се пуном снагом сведочи.
Апостоли нису чета истренираних по неком обрасцу, већ је свако од њих посебан, другачији од осталих. Њихово јединство је вера у Сина Божијег а не само неки систем правила.
Црква је јака кад негује различитости, кад има поверење у верујуће људе, не кад у циљу организације поставља људску памет и било какву стратегију испред неухватљиве Христове љубави.
Покушај да се сви уједначе, да се премногим правилима живот у Цркви потпуно контролише говори о тренутној слабости Цркве, не о њеној снази.
Уједначавање и сабијање живота Цркве у потпуно контролисане догађаје, тежња ка униформности и контроли је слично заробљавању река у цеви да би се појачала енергија. Без обзира на мотиве то сведочи о уздизању тамног двојника цркве а не о снази истинске Цркве.
Црква је подигнута на вери и поверењу. Петар – стена је њен темељ и први свети зидар а грађевину је пројектовао и зидао са осталим светима Павле дишући љубављу.
Црква, живи Богочовечански организам, тражи и организацију у овом свету, али не може бити у служби било које овосветске организације. Кад год се преда том искушењу – губи снагу.
Цркву чине личности окренуте Богу. Петар и Павле.
И сви ми са њима, колико можемо.
ФБ Ненад Илић
