Кад бисмо заиста имали вере, не бисмо ми на свакој литургији понављали оно што читамо или нам у наше име читају на крштењу – „Верујем у једнога Бога…“
Понављамо не би ли нам се Символ Вере уштампао у ум и срце јер нам је вера млака и бледа.
И то понављање је од огромне важности. Ако и не умемо да верујемо ми искрено желимо да верујемо и трудимо се да не заборавимо најважније путоказе наше вере.
У ствари, желимо да ојачамо повезаност са Богом јер само повезаност донеће нам веру.
У Јеванђељу ове недеље чујемо речи оца бесомучног младића изговорене у сузама:
„Верујем Господе, помози моме неверју!“
И то је то. То је одговор Цркве свима који очајавају због свог маловерја, упадају у малодушност, или посежу за неким псеудодуховним утехама због свог малог напредовања према тачци на којој ће са зрнцем вере моћи да померају планине, , или макар да сачувају своје ближње и себе од невоља…
„Верујем Господе, помози моме неверју!“
Повежи се са мном Господе иако сам слаб! Баш због тога што сам слаб. Буди са мном да осетим топлину Твоје блискости, да осетим повезаност…
А како другачије него да се молим, да стално разговарам са Тобом.
Верујем Твојим речима Господе, а знам да не верујем заиста. Ни ум ни срце не могу да задрже моју веру даље од пуке жеље и слутње. Али само од Тебе могу да добијем чудесни дар вере. Ако ми Ти даш вере – вероваћу заиста.
Можда пре свега ми дај снагу за поверење, веру да Ти боље од мене знаш шта ми је заиста потребно.
„Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“.
„Верујем Господе, помози моме неверју!“
А онај који макар и мало верује неће тежити чудима, већ препуштању вољи Божијој пре него сопственим жељама ма колико оне племените биле.
Његова вера увек ће прво налазити речи захвалности Ономе од кога све долази и који боље од нас зна шта нам је потребно и корисно. И прво и главно што ће тражити од Бога биће очување непојамне повезаности створеног и нествореног, творевине и Творца, личне повезаности коју му је Бог омогућио преко Христа, Сина Божијег:
„Не напуштај ме Господе“ и „Нека буде воља Твоја Господе“…
А духовни непријатељи, саботери љубави, саботери повезаности у Христу Бога и човека, бесови, силе поднебесне? Шта с њима?…
„Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом…“
Идемо даље кроз Велики пост.
Фејсбук свештеника Ненада Илића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име