Какав празник и каква лекција! Лекција од оне врсте над којом се вечито згражавамо али никада да је научимо. Тако да, хајде да овај празник изместимо у наше дане.
Ирод је био зли изданак од злог корена. Оног корена који је побио невину децу и свакако да као такав не може бити другачији од извора са којег је потекао.
Да ли је неко чуо за ЛУСТРАЦИЈУ, и да ли ми сви разумемо колико патимо јер се то није никада догодило? И још се чудимо што немамо ЧОВЕКА? Па зар се са тикве крушка може очекивати? Зар од потомака Пеке Дапчевића нешто боље и добро можемо очекивати него пијани манифест сопствене пропасти?
Као и тада што је било! Св. Јован је због језика завршио у тамници, због своје бескомпромисне љубави према сопственом народу, због јаке везе са Богом коју није желео да прекида ради ових или оних компромиса. Углавном, завршио је у тамници.
У ћелију му је долазио Ирод. Иако несој, ипак је могао да осети светлост човека који и у тамници има више од њега. Долазио је и одлазио. Није га пуштао, али није ни могао да схвати како је овај и даље слободан. Концепт слободе робовима је недостижан.
Но, вратимо се пијаној вечери назови великаша, и назови племенитих људи Јудеје а у збиљи скуп колаборациониста и банда оних којима је положај био пречи од кичме док су се они сами од злог корена и родили без осећаја за част. Е, такав скуп мора да се пијанком изрази, а где је пијанка ту су и нижи облици задовољавања властите похоте и ево већ полуголе девојке крећу свој заводљиви плес. Међу њима једна је најсјајнија, и једна је најпутенија, и баш тој једној Ирод се обраћа, и баш та једна има мајку коју изражава.
И, ево је, она захтева: ГЛАВУ светог Јована на сребрном послужавнику!
Они који части немају воле иза части да се сакрију и ево га Ирод где не може другачије него да испуни шта је рекао. То је оксиморон своје врсте јер је то буквално једино што је у свом животу урадио а да је тако и рекао.
Глава се сече, тело пада – св. Јован у вечност закорачује.
Спомен на ту вечност славимо данас!
Сретан празник!
ПРИЧЕСТИТЕ СЕ!
