”Праведник” није морална категорија. Чак ни близу. То је искључиво односна категорија и остварује се искључиво односом! Да не бих дужио пошто је ово веома битна дистинкција размишљања употребићу само пар појмова из Светог писма и учења Светих отаца.
Пре свега наш циљ није ”битије” већ ”вечно добро битије” (Св. Максим Исповедник) што нас уводи у функционалну употребу термина ”праведник”. Дакле, ”праведник ће од вере живети”. Вером ће остварити ”вечно добро битије” које је добро зато што је вечно а вечност је опет једна од категорија живљења која се искључиво задобија односом.
Но, да не будемо апстрактни и одлутамо у реалности о којима реално немамо појма. Вратимо се животу који имамо. Или који никада нећемо имати са обзиром да се вечност по дефиницији протеже и у садашњости. Баш зато што је вечна ми је не можемо сачекати или одредити или започети. Она је већ почела и ми смо део ње. То не значи да разумемо те категорије. То само значи да смо унутар истих. Или, као што је Христос наговестио: ”Царство Божије је унутра у вама!”. (Лк 17:21)
”Праведник ће од вере живети” (Рим 1:17) – то је показање односа као принципа живљења. То је превазилажење Адамовог избора материје на уштрб односа са Богом. Овде радимо опозитно. На уштрб материје бирамо однос и од тог односа живимо. Реално! Дакле, живимо а не преживљавамо. Схватате разлику? Нормално да не схватате! Пошто је у вашем мозгу и срцу приказ сиромашног јадника који има моралну супериорност архетип ”праведника” који од вере преживљава. А од вере је немогуће преживљавати. Њоме се само и искључиво – ЖИВИ!
То није морална категорија нити се до тог стања долази испуњавањем моралних критеријума. Испуњавањем моралних критеријума можемо постати налик Адолфу Хитлеру или Имануелу Канту. Можемо дакле бити у стању да побијемо 60.000.000. различитих или да креирамо апсолутно савршен морални систем размишљања у примени човека који је одлучио да постане робот пре него што су они уопште и измишљени. Међутим, горе и од Адолфа и од Канта јесте индивидуа која има свест да је својим радњама заслужила Бога јер је ето праведна!
Свакако да ово има везе са глупим питањима достојног VS недостојног причешћивања!
Управо та и таква оптерећеност и несхваћеност термина ”праведник” довела је до укључивања морала у живот обичног човека. Којем сада више није задатост да оствари однос са Богом и да трансцендира свој живот већ ето да постане послушно морално створење које извршава све своје обавезе према ћесару и које ће евентуално тиме ”заслужити” неку врсту вечности која ће бити изразито пријатнија од медиокритетног гмизања у дотадашњим мерилима преживљавања.
И, маси то бива логично јер ”како недостојни да приступамо Христу?” па ”није причешће качамак па да га једемо често” и већ псеудо-праведници господаре мозгом и срцем просечног конзумента религијских бенефита. Пошто се другачије такав приступ ни не може окарактерисати.
Јеремија је јасан по тим питањима у 17:5! А ми морамо напокон да схватимо да смо и ми људи и ако се уздамо у властиту моралну супериорност као претпоставку вечности или уопште претпоставку приближавања Богу а заправо претпоставку сједињавања са Њим (ПРИЧЕШЋЕ), ОНДА МИ БИВАМО ПОД ТИМ ПРОКЛЕТСТВОМ јер се уздамо у човека (себе) више него ли у Бога!
Уздамо се више у своје линеарне претпоставке Божије љубави и Божијег односа и онда у сиромаштву преживљавамо па ма колико материјално имућни били! Преживљавамо а не живимо јер мислимо да је праведност искључиво тапија наше заслуге. Наше моралности. И онда или откривамо ”топлу воду” у сличности са Кантом или бивамо милитантни према туђим изборима и размишљањима уподобљавајући се Адолфу!
Јер не заборавите, Адолф је постио и био је моралан. Екстремно моралан! Последњим дахом је рекао ДА Еви Браун, са којом му се није дало да заснује породицу али је барем брак као институцију испоштовао. Свакако, том приликом је имао јело на уљу јер ипак не иде да свадбено весеље буде на води. ”Не ваља се” – што би рекли.
Имануел са друге стране, био је у целибату целог живота а становници града у којем је живео могли су да навијају сат по њему и његовим изласцима у вечерњу шетњу. Морално супериорна особа која је ту своју супериорност интелектуално образложила и наметнула као апсолутну категорију Богопознања – ”Звездано небо нада мном и МОРАЛНИ закон у мени ми говоре да постоји Бог”!
Међутим, овде имамо једног Осију и један закључак и један ОДНОС у 14:9 о путу којем иду праведници и на којем бунтовници или одметници (зависно од превода) посрћу. А какви су ти праведници из Осијиног закључка? Онакви какав је био и Осија! А Осији је Бог сам дао лекцију о томе заповедивши му да учини морални преступ! Да тиме подвуче димензију љубави коју Бог има за човека. А љубав је поново један од односних термина. Она није хемија, она је фреквенција. Однос!
Христос је рекао: ”Ја сам и пут и истина и живот!” (Јн 14:6)
ПРИЧЕСТИ СЕ! Буди у односу. Имај ЖИВОТ!
Мислите о томе…
Свештеник др Угрин Поповић
ДРАГИ ОЧЕ УГРИНЕ, ВЕЋИНИ ЉУДИ НЕ ОДГОВАРА ДА ПОСТИ ПРЕКО ПОЛА ГОДИНЕ И ЗАТО СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕМО. МИСЛИТЕ О ТОМЕ.
ОВО ВАМ ПИШЕМ СА ЉУБАВЉУ И ЖЕЉОМ ДА СХВАТИТЕ ЗАШТО СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕМО ЧЕСТО. ЈА САМ СВЕ ПОСТОВЕ ДРЖАЛА СЕДАМ ГОДИНА, ИМАМ ТО ИСКУСТВО, НИКАДА НИСАМ БИЛА НЕРВОЗНИЈА И НЕЗАДОВОЉНИЈА. ДО НЕДЕЉУ ДАНА ЈЕ У РЕДУ, РЕКАО МИ ЈЕ И ЛЕКАР ИНТЕРНИСТА. ОВО ЈЕ ИСКУСТВО НАС МНОГУГХ, НЕ САМО МОЈЕ.
ДРАГА И ПЛЕМЕНИТА ПРОФЕСОРКО,
ВАШЕ РЕЧИ УПРАВО И ЕЈСУ ПОКАЗАЊЕ ОНОГА ШТО СЕ ТРУДИМ ДА ЗАЖИВИ КОД НАС А ТО ЈЕ – НЕМА УСЛОВА ЗА ПРИЧЕШЋЕ. НЕ СМЕМО ЧОВЕКА НИЧИМ УЦЕНИТИ ДА ПРИСТУПА ХРИСТУ ИЗ ПРОСТОГ РАЗЛОГА ЈЕР ХРИСТОС НИЈЕ НИЧИМ УЦЕНИО ЧОВЕКА КАДА МУ ЈЕ ДАО СПАСЕЊЕ И ЖИВОТ ВЕЧНИ. САМИМ ТИМ, ТО НЕ СМЕМО ДА РАДИМО НИ МИ. ВАШЕ ТУЖНО СВЕДОЧАНСТВО И НАШЕ ЈАДНО СТАЊЕ ЈЕСУ НАЈЈАСНИЈИ СВЕДОК РЕЧЕНОГ.
ИЗМЕЂУ НАС И ХРИСТА НЕ СМЕ ДА СТАНЕ НИШТА КАО ПРЕПРЕКА. НИШТА НИЈЕ ВАЖНИЈЕ ДО ТОГ СУСРЕТА А ПОГОТОВО НЕ ПОСТ КОЈИ ЈЕ ОД СВОГ ИЗВОРНОГ СМИСЛА ДАНАС ЕВОЛУИРАО ДО НИВОА НЕПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ!!!
НЕШТО ШТО ЈЕ НЕКАДА ТРАЈАЛО МАКСИМУМ 7 ДАНА И НЕШТО ШТО ЈЕ НЕКАДА БИЛО СИМБОЛ УШТЕДЕ ДАНАС ТРАЈЕ, СВЕ УКУПНО, ВИШЕ ОД ПОЛА ГОДИНЕ А ТРОШКОВИ СУ ТОЛИКИ ДА ПРОСЕЧАН ЧОВЕК СРБИЈЕ ЈЕДНОСТАВНО ТО НЕ МОЖЕ ДА ПОДНЕСЕ ФИНАНСИЈСКИ!
У СВАКОМ СЛУЧАЈУ – НЕ ПОСТОЈИ УСЛОВ ЗА ХРИСТА ЈЕР САМ ХРИСТОС НИЈЕ ДАО НИКАКАВ УСЛОВ ВЕЋ ИСКЉУЧИВО ПОЗИВ:
„ХОДИТЕ К МЕНИ НАТОВАРЕНИ И ЈА ЋУ ВАС РАСТЕРЕТИТИ ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО!“
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ РАСТЕРЕТИМО У ТОМ СУСРЕТУ!
БЛАГОСЛОВ.
Svaka čast, Ugrin Popović, evo, ovo čitam u periodu života kada sam čak ispovedala jednom od mojih duhovnika da sam za vreme vaskršnjeg posta ogovarala SPC, i objasnila mu zašto. Rekoh mu: Oče, zar ne mislite da je post nametnut pravoslavnom čoveku izrazito mučenje i čak utiče na smanjenje pravoslavne populacije. Neprilagođen životu uopšte, ne samo savremenom životu. U poslednjih 60 godina, na primer. broj muslimana se povećao za 26 procenata. Imaju post prilagođen životu, zato lakše posti i skoro svi poste. Takođe, rimokatolici imaju manje restrikcija u isposničkom kalendaru i kvantitativno i kvalitativno. Ovakvim metodama postavljenim mogu samo da se množe oni koji okrenu leđa Crkvi. I zaista, za vreme posta prethodnog, postavljala sam sama sebi pitanje da li bi Hristos smatrao i želeo to što SPC smatra i traži zvanično od svojih vernika, bolje reći mučenika. Jer ovako postiti znači biti mučenik kao običan vernik. Potom sam saznala za podatak da je Patrijarh Pavle dao predlog da se Božićni post smanji na dve nedelje,ali da taj predlog uopšte nije razmatran. Bog neka Vam podari zdravlja i snage da nastavite svoju uzvišenu misiju kao sveštenik koji voli narod i drži do Hristove volje i ljubavi bez ograničenja i akcentovanja zabrana i suspenzija. Svako Vam dobro. Postila sam čitav post, ali sam ogopvarala Crkvu, i to priznala mom Svešteniku prilikom ispovesti.