Свештеник др Угрин Поповић: ЗАЋУТИМО НАПОКОН!

П Р А В И Л А П О Н А Ш А Њ А ЗАПОСЛЕНИХ, УЧЕНИКА, РОДИТЕЉА И ТРЕЋИХ ЛИЦА У ООШ „ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР“

Члан 4

”У Школи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.”

А ово је текст директорке те школе на сајту као врста добродошлице будућим недискриминаторским личностима одгајаним у дискриминацији оних мање срећних (нормално латиницом написан):

„Dobrodošli na sajt OŠ „Vladislav Ribnikar“! Na ovaj način želimo da vas upoznamo sa našom školom i mogućnostima koje ona pruža učenicima od prvog do osmog razreda. Naš cilj je da razvijemo intelektualne, kreativne i socijalne kapacitete učenika na način koji će im omogućiti da po svojim znanjima i umećima budu ravnopravni građani sveta.
Nadamo se da ćete uživati i pronaći ono po čemu se razlikujemo od drugih škola.”

Snežana Knežević, direktor škole

И да поновимо са чуђењем овај пасус:

”…koji će im omogućiti da po svojim znanjima i umećima budu ravnopravni građani sveta.
Nadamo se da ćete uživati i pronaći ono po čemu se razlikujemo od drugih škola.”

Са чуђењем, јер ипак не говоримо о факултету овде, већ о Основној школи и о деци која не морају да буду обремењена амбицијама својих родитеља или друпштва или кога већ другог а ко их је уписао у ту школу ”посебних”, ставивши већ самим тим, нетражени терет на њихова нејака плећа.

И онда говоримо о дискриминацији… о њеној штетности, а заправо учимо децу лицемерју, као опробаном методу успеха. Али можда у томе и јесте посебност тог програма? И можда у томе лежи чар ”великих православаца”, ”легенди”, које рекламирају спортске кладионице (које су непријатељ број један нашој омладини, која можда није толико посебна као ова из недискриминаторског Рибникара али је ипак наша!!!), јер представљају друштвено прихватљиву зависност од које се тек неуспешно лечи. Али зато крокодилске сузе ти исти лију над Косовом у свом велико православном и велико срБском колажу међуплеменског препознавања.

Лаж, мимикрија… као стандард није нов на овим поднебљима. Заправо етаблиран је ”црвеном аристократијом” која је у име народа, и за народ, живела безобразно раскалашно и то све пред очима тог истог народа који је од цркава правио тоалете у трајању тог времена наше историје.

Неколико деценија касније и неколико ратова доцније, наратив се променио и почело је да се сади ново семе. Посебно семе. Оно које не дискриминише али које једноставно не прима све у своје друштво. Сој посебних који у тој нарученој посебности не виде проблем нити дискриминацију већ се едукују као они којима свет нешто дугује. Јер су посебни. И јер се то тако само по себи разуме.

И онда 03.05.2023… и онда пуцњи који су одјекнули Србијом и онда опет крокодилске сузе и не знам ни ја каква ишчуђавања, те потрага за кривцима и за узроцима. На крилима Јужног ветра задесила нас је ова околност коју неће ни Црна свадба да у целости изрази али зато то не значи да нећемо и даље у тим херојима да уживамо и да њиховим подвизима надахњујемо своју „посебну“ дечицу за коју већ одавно немамо времена. Али, знамо да су „посебна“…

Тишина је једина права мелодија овог бола јер ако почнемо да тражимо кривца морамо да почнемо и са неким именима а ако почнемо са неким именима морамо имати своје име чисто. Но, да ли је наше име у потпуности чисто и јесмо ли ми заиста меродавни да се ишчуђавамо и скандализујемо и да вапимо за небеском правдом?

Ово је јасан случај и показање да право и правда нису синоними а онда даље да правда и нема неку практичну примену јер буквално ништа не постоји, нити је у могућности да отаре сузу са родитељског лица и онда…. шах-мат.

Толико о ”посебнима”, о Јужном ветру и кладионичарским ПР православцима – легендама. Толико о заслугама и способностима. Толико о нама самима јер нико од нас нема чисто име да би свој прст упро било где другде осим у самог себе.

Заћутимо напокон!