Видовдан, највећи српски празник и најјаснији српски подсетник. Нема догађаја у нашој историји у којем се порука Христовог Јеванђеља тако јасно види од оног који се збио на Косову 1389 године!

А тада је велики Кнез ПРИЧЕСТИО прво себе па војску те онда испунио максиму Христовог Јеванђеља предавши свој живот за ближње своје (Јн 15:13). За све нас данас и за све оне пре нас и за све оне који ће живети после нас.

Наш Патријарх је зато данас у Грачаници и зато је данас на Газиместану. Зато да би нас подсетио шта је то Лазар заправо искомуницирао са свима нама 1389 године!

Не смемо романтичарски да сагледамо тај догађај. Не смемо, јер га иначе не можемо досегнути у својим личним околностима а управо због тога је кнез Лазар и дао живот свој!

Да бисмо ми имали своје околности и свој живот. Да не бисмо били робови туђих очекивања и расуђивања, просуђивања. Јер имати живот значи имати вечност у њему и то је Лазар на данашњи дан обезбедио Србији – ВЕЧНОСТ!

И баш зато не смемо романтичарски приступити том догађају јер ћемо тиме ту вечност девалвирати а Лазареву жртву обесмислити.

Лазар је ПРИЧЕСТИО прво себе па војску и онда је обезбедио вечност Србији. Свима нама и свима онима пре нас и свима онима после нас. Али… не смемо да имамо романтичарски приступ том догађају!

Не смемо видети само витезове у тој војсци и не смемо (то никако не смемо), видети ”достојне” међу онима који су тог јутра 1389 приступили Христу.

Нити су они тада били достојни, нити су они сами себе као такве доживљавали, нити су имали тих болесних недоумица око приласка Христу, већ су једноставно и природно ПРИСТУПИЛИ Христу, те тако причешћени Њиме остварили, исто тако природно, највишу заповест Христову – да љубимо једни друге.

И, зато смо то Јеванђеље по Јовану читали данас на Литургији. И, зато је данас Патријарх у Грачаници и на Газимастану, да нас подсети на тај Лазаров двиг који је у љубави!

Он излази на Косово равно не због мржње према Турцима већ због љубави према Србима.

Приступа Христу пре свега и пре свих. Затим то исто чине његови витезови и његова војска. Не би ли што јасније поцртали у себи то због чега излазе на Косово и због кога, и за кога, дају живот свој.

То је чин љубави којом је вечност обезбеђена јер је вечан само Бог а ”Бог љубав је”! (1. Јн. 4:8)

Ми чувамо своје Косово јер волимо те векове којима су прожети манастири и цркваве тамо. Ми чувамо своје Косово учествујући у Крви Христовој, осмишљавајући тако тај чин љубави којом је натопљена Света српска земља и која досеже свој смисао у љубави Христа Спаса. Оној истој коју је Лазар препознао 1389 године и, причестивши прво себе па војску, изборио вечност за Србију!

Тим препознавањем и тим делом!

На тај чин нас подсећа данас наш Патријарх у Грачаници и на Газиместану. На тај чин ми морамо подсетити своје окружење тако што ћемо причестити себе и изаћи у сваки следећи дан сведочећи Христа својом љубављу по којој ће и познати да смо ученици Његови.

Но, морамо имати најпре Њега. Морамо се ПРИЧЕСТИТИ!

Лазар је то схватио. Схватимо то и ми онда да бисмо очували и нас саме и наш косовски завет.

За Србију не морамо бринути…

Она је већ вечна, кнез Лазар се побринуо за то!

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име