У име Оца и Сина и Светога Духа
Данашње Јеванђеље је пуно закључака које можемо понети са собом кући и имати у својим околностима што и открива тајну зашто уопште и читамо Јеванђеље на Литургији.
Данашње Јеванђеље које смо читали је пуно закључака које морамо извести јер на жалост данас има много ствари које се, када се чује ово Јеванђеље, узимају здраво за готово и не жели да се види права суштина тих речи и права суштина тог приступа и права суштина Христовог односа према свима нама који смо оличени у том богатом младићу, веровали или не.
Богати младић, како слушамо, прилази Христу и назива Учитеља ”благим”. Христос га исправља рекавши му да је само једини Бог благ, да то не могу бити људи.
Е, сад, зашто Он то говори?
И да бисмо лакше то схватили морамо најпре разумети контекст тог догађаја као и времена у којем се одиграо а који би се најјасније сажео речима пророка Јеремије из 17:5 који каже да је проклет човек који се поузда у човека више него ли у Бога. Тај богати младић је пре свега, Христос га је видео, он је пре свега религиозан човек. Христос га је видео и зато га исправља јер види да му не прилази он као Сину Божјем. Дапаче нико није ни знао да је Он Син Божји. Тек Га је касније ап Петар исповедио као Христа – Сина Божјег, када их је Он упитао ”шта људи говоре ко сам ја?” А ап. Петар је рекао ”ти си Христос, Син Бога Живога” а Христос му на то рече да нису тело и крв то њему открили већ Отац који је на Небесима.
Сећате се тог Јеванђеља, зар не? Но, добро да не бих сада дигресију правио, вратићу се на овај догађај.
Дакле, Он види тог младића и Он му се обраћа на нивоу на ком је он. И то је једноставно можда закључак пре свих закључака а то је да нам се Бог обраћа на нивоу на којем смо! И због тога је погрешно поредити се, због тога је погрешно завидети, због тога је погрешно мислити да је неко бољи од нас или да је неко гори од нас. Схватате? Јер ми на свом нивоу можемо имати Бога у својим околностима, зато што је Бог управо постао човек не би ли човек постао Бог, по речима Атанасија Великог. Схватате? То је могуће уколико се чистим срцем приступа Богу и животу, као тај младић што је приступио.
Он је приступио чистим срцем. Срцем које је желело пуноћу, које није било задовољено том религијом коју је упражњавао од малих ногу. Једноставно, није био задовољан. Није био испуњен. И он прилази Христу, али не прилази Богу него човеку. Значи узда се у човека. И зато га Христос исправља. И зато га Христос подсећа да је једноставно једино поуздање нашег живота – Бог! И то Христос комуницира са богатим младићем на тај начин.
Богати младић онда почиње нормално да се оправдава и да износи предмет своје потребе а он је – шта ми треба да урадим не би ли наследио живот вечни, да будем савршен? Шта ми треба?
Христос му онда каже – заповести знаш, па их наведе како су наведене у Декалогу, плус ”Љуби ближњег свог као самог себе”. Дакле Он му на тај начин даје оно што овај већ има али не због тога да би му он пренео како је то суштински битно него да би га подсетио да то што је он испуњавао га једноставно не испуњава. Схватате? Бог нас није стварао да будемо морални људи, драги моји, веровали или не. Бог нас је стварао да будемо богови. А то назначење једноставно и искључиво можемо да остваримо у односу са Богом, са Христом.
Значи, Христос Га подсећа, заповести знаш, не чини прељубу, не укради, не уби, поштуј оца и мајку своју… и на то, мало екстра – љуби ближњег свог као самог себе.
Међутим младић онда каже – па, чекај, ја то чиним од младости моје, све ја то радим, али шта ми још треба да бих био савршен, да бих имао живот вечни? Шта ми још треба!?!
И онда Христос, погледајте, пресеца! Даје му целу истину. Несажвакану. Заправо – ugly truth, што би рекли Американци. Говори му све. Да он види да не може то да поднесе и понесе. Видите. Пазите и овај закључак сада. Не треба трчати пред руду! Бог нам даје онолико колико ми можемо да понесемо и поднесемо. И свачији крст ако је његов он је изводљив. Не треба се бременити туђим и самим тим – непотребним. И то Христос комуницира са тим младићем, дајући му све, у маниру – ОК, желиш ли савршен да будеш? Иди и продај све своје имање и подај сиротињи и… хајде за мном! Јасно.
Е, сада, ”јасно”…
Треба да се зна контекст јеврејске религије и оног времена. Пре свега, по тадашњем религиозном наративу је значило да је богат човек Богу драг човек. А сиромашан човек је прокужен човек. Значи ни Бог га не воли чим је ето сиромашан. Дакле, знало се – богат човек јесте показање да је тај човек на добром путу, да га је Бог погледао чим је богат јер је то један од благослова Божјих.
И сада шта Христос тражи? Тражи да се он одрекне тих благослова Божјих које је добио, мисли он, јер је он и родитељи му, били богоугодни, упражњавали религију, придржавали се ових и оних правила, и да све те благослове да сада некој сиротињи која је скоро па ђавоимана по мишљењу тадашњег религиозног наратива. Дакле, сада тај човек тражи од њега то? Мислим, осећа он да има нешто у том човеку, али… Видите увек ту долази то чувено ”али”. Знате та речца ”али”, заправо везник, јесте камен о врату многих од нас.
АЛИ
Све је то лепо, АЛИ
Верујем ја све то, АЛИ
Добро он говори, АЛИ
АЛИ
Е, то АЛИ јесте цемент на нашим ногама и не дозвољава нам да се покренемо. Како сад, тако и тад.
И тако је тај младић АЛИ подај сиромасима АЛИ чекај што сиромасима? Па они су на новоу малте не ђавоиманих, њих Бог не воли, одбацио их је… а мене воли, дао ми је богатство и сада овај човек тражи од мене да ја то Богом дано богатство дам сиротињи. Значи онима које је Бог лишио тог богатства.
И самим тим, са мноштвом ”али, али, али, али…” које је добовало главом и наративом који је владао тим временом и у којем је он одрастао, јесте једноставно резултирало –
”И гле оде младић тужног срца јер беше веома богат!”
И онда Христос каже – тешко је богаташу ући у Царство Божје и опет вам кажем лакше је камили прођи кроз иглене уши него ли богатоме спасти се.
Видите, Он прави контекстуализацију не би ли био јаснији јер те ”иглене уши” јесу једна капија у Јерусалиму кроз коју је могао само пешак да прође или евентуално нека мршава и ненатоварена камила, пошто су та врата направљена управо да не би нека страна војска могла да изненади становнике Јерусалима али да опет људи не би морали да чекају јутро да се капије града отворе уколико би желели да уђу са добрим намерама. То је дакле, једно архитектонско решење оног времена у складу са територијалном одбраном оног времена. И баш због тога Христос узима тај пример не би ли Га људи чули и разумели.
И када су апостоли чули ове речи, видите сада, ап Петар каже – па, добро ко се онда може спасити?!? И ап Петар је поведен религиозним наративом у којем је одрастао, а он је да Бог једноставно излива благодат своју, новчану разуме се, на оне које воли. На њих. То је показање да их Бог воли. Паре. Новац. Богатство. Схватате?
Зато ап Петар пита – ко се онда може спасити јер ако ти Божји миљеници не могу ућу у Царство Божје и ако ти Божји миљеници не могу да препознају Бога, шта онда ми прости рибари можемо?
И онда Христос каже, поцртава, како апостолима тако и свима нама – што је човеку немогуће Богу је могуће. Богу је све могуће!
Дакле, то је једна целина сада. С почетка – проклет био онај који се узда у човека више него ли у Бога и овај крај који даје одговор на питање због чега је то тако и због чега је такав човек проклет.
Па ево – зато што је Богу, а не човеку, све могуће! И Бог је много више од банковног рачуна. Бог једноставно се не може измерити. Бог се не може предвидети. И ево други један велики пророк Исаија пише да је Бог рекао – Моји путеви нису ваши путеви, моје мисли нису ваше мисли – у 55:8 и онда самим тим немојмо да се трудимо да размишљамо о томе шта Бог хоће или неће. Схватате? Па нисмо ми веш машина да долазимо са упутством. Него се потрудимо како можемо да пепознамо Бога у својим околностима јер Он је ту за нас, због нас. Он се спустио на наш ниво. Не мислим на ниво хомосапијенс врсте већ на ниво сваког од нас појединачно. На мој, на твој, на његов, на њен… и на том нивоу комуницира са нама.
Зато погледајте Га! Погледајте мало Бога, не оно што причају о Њему, него Њега! Јер је Он ту због нас и обраћа нам се на нову на којем Га можемо чути, спознати. То је веома битно и немојте да падате духом типа – јаоооој… онај тамо аскета је тако напредан а ја…?
Да, он је такав али то није ваш пут нити ваш живот, нити ниво на којем Бог комуницира са вама! То је његов пут, не ваш. На вашем путу је Христос. Он је Сам рекао – Ја сам пут и истина и живот. Дакле, није рекао ”ја сам циљ” него ”ја сам пут”! То значи Он је на вашем путу, препознајте Га!
Једноставно, много би лакше било, али БУКВАЛНО лакше, када би Га имали на путу. Томе служи Литургија. Литургија! Ово овде сабрање, ми собом актуелизујемо Христа јер Христос јесте Црква. Тело, Евхаристија, то је Христос! И ми сада учествујемо на том догађају без предикција о томе шта знамо или не знамо, како треба, како ово, како оно… Битно је да учествујемо, да смо ту. Свако на свом нивоу. Многи постају једно, као што каже ап Павле. Али, како постају једно?
Тако што од истог хлеба кушају. И зато је битна Евхаристија! Зато је битно Причешће! Зато што тиме ви остварујете Христа на свом путу. И имате Га на свом путу. И свој свет, који сте донели овде, преображавате на тај начин и тиме што узимате Христа и онда тако преображени се враћате у тај исти свет, и бивате светлост том свету, као што је Христос рекао у Јеванђељу по Матеју 5 – ви сте светлост свету!
Није рекао ”ви би требали” или ”ви би могли” или ”ви би морали” … него ВИ СТЕ!
Зато је причешће толико битно! Нису битне наше експертизе, ко је у праву, да ли треба ово или оно, висинске припреме, Да ли треба овако, да ли празне главе или празног стомака, да ли… да ли…
Зато је наш Патријарх, Свјатјејши Порфирије рекао лепо – дођите и искомуницирајте са својим свештеником о томе!
Не, то није рекао мени на уво већ у крипти Светосавског храма а имате и на Јутјубу то снимљено па изволите погледати.
То је рекао Патријарх, Свјатјејши, значи NUMBER ONE код нас у Цркви – ПАТРИЈАРХ!
Дакле, искомуницирајте са својим свештеником, потрудите се да препознате Христа на свом путу јер знајте да је Он тамо и да је Он са вама.
И причешћујте се Бог га видео, и Бог вас благословио!
Проповед изречена у храму Св. Јована Милостивог, Београд.
Дана 04.09.2022. л. Г.
