”Тресла се гора, родио се миш” – јесте дефиниција нашег одушевљавања или страховања или апокалиптичних тенденција или … (наставите низ), везаних за Вештачку интелигенцију (у наставку текста ВИ).
Можда ће некога зачудити податак да је још шездесетих у СФРЈ била разматрана могућност да се отвори Центар за истраживање ВИ, те у том контексту морамо да разумемо да развој ВИ није ништа ново. Тек је мало млађе од употребе возила са унутрашњим сагоревањем.
Оно што је данас отворило врата интересовању просечног света за неке ванпросечне реалности јесте манир да се мрвице информација разбацују етром путем хиљаду и једног срдства информисања. Да се та средства информисања просто утркују сензационализмом и клик бајтовима тако да је постала права уметност избећи ту помаму која собом дефинише нов појам масе. Крда. Некада су то били тргови, сетимо се Бекона, и његових чувених ”Идола тргова”. Некада се ЛАЖ (Идол) диктирала са посебних места и од стране посебних људи, који су веома вешто блазирали своју лаж истином. Та сетимо се змије из Едема. Она није изрекла нити једну лаж и баш због тога човек је изабрао Идол (лаж) а одбацио Бога. Ипак, сада су се ти Беконови тргови уселили у домове, правећи од људи масу и од стада крдо.
Сада, више нема потребе за том блазуром. Живимо у ери „Задруге“. Живимо у ери толико брзог протока информација да се оне саме, уколико се барем покушавају пратити, једноставно не могу проверити. И онда настаје фама звана ВИ. Пошто је то у суштини математика и пошто је то у суштини језик компјутера. Алгоритам који прати јединице и нуле са својом једином сврхом да распореди место јединица и место нула. Свакако да се то просечном човеку онда учини интелигентним са све коментаром: ”како је знао?”, али то суштински није нимало савршеније од знаног нам низа – 1+1 = 2!
Свакао да постоји друга страна фаме звани ВИ а она је оличена констатацијом да је Матрикс у суштини био документарни филм. Али и то онда спада у ”ништа ново” секцију. Сетите се Орвела и сетите се Полиције мисли па онда агента Смита а затим закључите заједно са Соломоном да једноставно ништа, али НИШТА, новог нема под сунчевим сјајем.
Човек је тај који ствара и човек је тај који носи у себи креативну клицу Божију и заправо то јесте проблем на који наилазимо: ЧОВЕК НЕ СТВАРА ВЕЋ ГЛЕДА ЗАДРУГУ И КУНЕ СЕ У НОВАКА ЂОКОВИЋА!!! – правдајући ту летаргију затим овим или оним околностима. Сада је на ред дошао ВИ. Бавимо се последицама и онда је свакако логично што узрок остаје нетакнут. Чешће пута и невидљив. Заправо ми и не мислимо да имамо икакав проблем јер ето Ноле је првак у тенису, Јокић се свиђа Америма а Задруга тек што није почела! Дивота од живота…
Страх мора бити индикатор да нешто није у реду са нама а не око нас и ма колико то отрцано звучало ипак јесте тако јер све око нас је заправо огледало нас самих. Не размишљамо и не стварамо и онда је природно што нас плаши компјутерски алгоритам који зна боље таблицу множења од нас. Па свакако да зна… то му је и посао да зна. Због тога је и креиран. И много пре тога замишљен у мозгу човека који ствара. Оног истог који нисте Ви. Оног истог који не гледа Задругу нити Парове.
Но, ни то није новост…
Целокупна проблематика око ВИ и нашег односа према тој реалности ка којој ходимо и у којој ће наша деца живети и коју ћемо ми испратити заклапајући своје очи за овај свет, јесте догађај који се збио у Немачкој.
Наиме, ВИ је служио Богослужење неке врсте и онда се поставило сасвим легитимно питање, да ли је ово знак да нама више не требају верски службеници када ВИ има боље и поучније проповеди.
Свакако да је тако. ВИ зна математику боље од свих а и информације му нису недоступне па самим тим, и њима може владати боље од сваког другог живог човека.
Ипак, Христос који је у Чаши и Који је у Хлебу, није дошао због ВИ већ због нас. А заједничарење (причешће), није нешто на шта можемо делегирати било код другог осим нас, пошто Христос зове нас. Он жели не наше, него НАС, те самим тим и ВИ отпада као началствујући богослужбене заједнице.
Отпада само у контексту ако се причешћујемо Христом. У свим осталим сегментима ВИ је бољи од нас, само не и у том где Христос жели, не наше, него – НАС!
А што у суштини и јесте основа било којег Богослужења – ОДНОС – јер када склоните све одежде, сав тамјан, све возгласе и мирисне кадове, лепо појање и хорове… уколико њега не остане онда је и све ово остало сувишно. Беспотребно.
Као и ВИ када нестане струје…
Мислите о томе…
