Свештеник др Угрин Поповић: АБОРТУС

Тема које је незгодна и о којој се не говори а која тим ћутањем уништи становништво једног Параћина годишње код нас. Ипак, оно што је најнејасније јесте сама дефиниција тог плода. Да ли је то живо биће? Је ли човек у питању или тек покушај без реализације? Наша медицинска заједница то дефинише веома хладно и професионално, као да се ради о фолцваген возилу.

Дакле, животност плода са аспекта медицине се дефинише појавом срчане акције плода и она се јавља између 6. и 7. недеље, што може да се верификује ултразвучним прегледом. Реална старост трудноће се рачуна од последње менструације. Жена је тада, заправо трудна 4-5 недеља, а то се дефинише као 6. или 7. недеља. Појавом срчане акоције, медицина каже: плод је виталан, односно, жив и сваки прекид трудноће након тога се сматра прекидом здраве трудноће виталног плода.

На такав приступ, Закон је још јаснији и још професионалнији јер законски је регулисано да се абортус може извршити до десет недеља и један дан од почетка трдноће. Уколико се то прекрши, чини се кривично дело, изузев, уколико не постоји медицински оправдан разлог за прекид трудноће. Он се ревидира на комисијама првог и другог степена, које се одржавају у медицинским установама, терцијарним установама, као што је код нас Клиника за гинекологију и акушерство, која припада Клиничком центру Војводине. Дакле, ту се врше одлуке о прекиду трудноће. Уколико дође до одобрења, пацијенткиња се хоспитализује и начини се уклањање плода.

Али на страну сада сви закони и сва хладна егзактност медицинске заједнице, сва ”мулти-култи” фама која нас својом хистеријом доводи до стања да неприхватљиво прихватимо.

Једна земља, чланица ЕУ, из традиције римског обреда, одлучила је да искорачи, те да неприхватљиво једноставно не прихвати. Реч је о Пољској и о закону који је донет 28. јануара 2021. године. Та контроверзна, скоро потпуна забрана абортуса у Пољској је ступила на снагу. Побачај је од тада дозвољен само у случајевима силовања, инцеста или када трудноћа угрожава живот мајке. Разуме се да је ова вест покренула лавину коментара широм света, па и код нас…

Но, шта је ту заправо спорно?

Има хиљаду разлога ”за” и хиљаду разлога ”против”, и то без уплитања Цркве и свештених канона, те зато на овом месту прибећи ћу једноставном и личном утиску. Молим Вас, прочитајте овај текст и погледајте ове слике.

Нека Ваша реакција буде Ваш одговор.

Прво се убризга калијев клорид у срце фетуса. То заустави срце. А онда креће форцепс. Њиме се кидају органи детета. Ипак, већи фетуси остану нетакнути. Они бивају у „цугу“ макнути из материце. Ипак, њихова глава је већа. Међутим, да би лобања спласнула, како се грлић материце не би оштетио, употребљава се машина, која из лобање исиса мозак. Онда лобања опадне, и фетус се може извадити напоље. Некада та машина закаже, тако да се мора ручно направити рупа у задњем делу врата, не би ли се на тај начин исисао мозак, а сама лобања улегла да не би, као што написах, повредила мајку.

У каквом то ми тачно друштву живимо када се овај поступак назива „право на избор“?

Мислите о томе…