Прихватање неприхватљивог јесте последица небитности којој иде данашњи манир сагледавања света, човека и односа који би требало да имамо једни према другима.
Не помињем Бога, јер Њега заправо ни нема у данашњим параметрима човековог вредновања реалности у којој смо. Сам живот је постао небитан. Изгубио се мистериј оностраног који се има досегнути трансцендирањем себе. Самим тим, све је постало јефтино.
Све личи, али никако није. Слобода се поистоветила са избором, а манир „окретања главе“ са толеранцијом. Деца се убијају, и то је ОК. То је право на избор! Нормално свако ће се згрозити искиданим деловима тела мртвог детета, али се нико неће згрозити приступом који је довео до тога да је уопште могуће на тај начин чупати дете из материце.
И, то је буквално тако! Део по део, једноставно га ишчупају. Рашчерече, па ишчупају, након што му мозак исишу. И, то је право на избор? То је огледало цивилизованости?
Оно што је заправо питање овде јесте како то да се наш човек не умори више од те сталне потребе да постане неко други?
Од потребе да каже – „абортус је ствар избора“ – да не би људи помислили како је затуцан, иако му се повраћа од слике раскомаданог детета? И сва његова нутрина диже глас против тога. Ипак, он жели да буде цивилизован, и он урла – „АБОРТУС ЈЕ ПРАВО НА ИЗБОР!“
АЛИ, ТО ЈЕ ЛАЖ!
Убиство није ничије право, већ болест, која је од Каина постала проклетство људске расе. Уосталом, погледајте ову слику. Погледајте је врло добро!
Шта вам ваша утроба говори? Је ли ово право на избор?
МИСЛИТЕ О ТОМЕ!
