Када је црквени празник тада се служи Литургија. И обрнуто, када се служи Литургија, тада је празник.
Црквена дисциплина претпоставља да пост искључује празновање и Литургију, а празновање и Литургија искључују пост. Пример за то је Св. четрдесетница, када великопосни дани искључују служење Литургије, која се служи само у par exscellence евхаристијске дане тј. у суботу и недељу, а то онда, искључује пост (то, наравно, у данашњој црквеној пракси не значи да се у те дане мрси /мада је некада било тако у неким крајевима/, али је, свакако, искључен строги пост, тзв. пост „на води“).
Такође, велики Господњи празници, као што су Божић и Богојављење (који су некада били јединствени празник) апсолутно искључују пост. У дане тих празника, без обзира који недељни дан био (било то и среда или петак), поста нема. Дакле, иако је историјски временски ток донео другачију дисциплину прослављања ових празника Господњих јављања (у смислу раздајања празновања на посебне празнике), ипак није заобиђено и заборављено правило да та прослављања увек искључују пост.
Преображењем својим Господ Христос је пројавио и показао своје божанство и своју васкрсну славу пре свога васкрсења. Стога је празник Преображења највећи црквени празник иза празника Васкрсења Христовог (ако прихватимо рангирање празника по величини, што је ипак у крајњој линији, са литургичког становишта дискутабилно, с обзиром да се сви празници прослављају исто – служи се увек једна иста Евхаристија).
У црквеној дисциплини поста и празновања, и њихове интеракције, празник Преображења остао је заробљен. Док је дисциплина апсолутног искључивања поста за празнике Божића и Богојављења редовна и легална, празник Преображења остао је смештен у сред тзв. Великогоспојинског поста. Тако је празник Преображења остао једини Господњи празник за који се пости (нелогично, али истинито).
У турбуленцијама живота Цркве које су доносиле неке друге облике црквене дисциплине, различите од ранијих (раних), као што је и настанак и дисциплина данашњег Великогоспојинског поста, пропуштено је да се упамти (и озакони за долазећа времена) ранија пракса по којој је овај данашњи Великогоспојински пост заправо састављен од два поста, Преображенског и Великогоспојинског, између којих је празник Преображења Господњег. Дакле, логичан и црквено оправдан след би био: пост пред празник Преображења – празник Преображења Господњег (без поста, као што је случај са свим другим Господњим празницима) – пост пред празник Успења Пресвете Богородице.
