Свештеник Дарко Јелић: (НЕ)ОСУЂИВАЊЕ

Много пута се сусрећемо са неразумевањем разлике између осуђивања и реаговања на зло. То нису исте ствари. Осуђивање је Господ забранио, а реаговање на зло није. Напротив.

Суди Господ. Апсолутно. Он је једини праведни судија. Тај судија се не може преварити, нити подмитити, нити се од Њега може било шта сакрити, нити оправдати неоправдиво.

Суди Господ и судиће свакоме; С В А К О М Е! Никога неће мимоићи и будимо свесни тога – НИКОГА!!!

Не заборавимо; ни један рачун Господ неће оставити отворен; ни једну стазу неће оставити неизравнану.

Суди Господ и када ми видимо и када не видимо.
Не смемо ми призивати Господа да кажњава. Зна Он шта ће чинити боље од нас (тада иде оно: „Ко је без греха нека први баци камен.“).

Али то никако, Н И К А К О не значи да се сме ћутати на зло. Никако!
Ћутећи на зло снисходимо злу, поистовећујемо се са зликовцима, саучествујемо у њиховом злу и подстичемо их да наставе са злочињењем.

Христос Господ није оћутао ономе који му је ударио шамар. Успротивио се: „Зашто ме бијеш!? Ако зло говорим, докажи. А ако ли добро говорим, зашто ме бијеш!?“
Указивати на зло, реаговати на зло није исто што и осуђивати. Сетимо се Св. Јована Претече. Он је грмео на Ирода разобличавајући грех блуда који је овај чинио. За то је платио одсецањем главе. Хоћемо ли прогласити да Претеча није знао шта ради, да је осуђивао и узимао у своје руке суд Божији!? Наравно да нико паметан то неће ни помислити, а камо ли рећи.

Хришћанин не сме узимати од Господа суд и преносити га на себе.
Али хришћанин не сме жмурити и ћутати на зло!
Једноставно НЕ СМЕ!