На мој став да то није поздрав празника, кажу ми да је Јустин Ћелијски тако почињао проповед 60-тих година.

Овако:
60-те године 20-тог века су за историју као пре пар сати. И владика Николај своју проповед почиње са „Бог се јави“.
Али, можемо рећи да то није поздрав, то је објава. Проповедник објављује празник и разлог скупљања црквене заједнице на Евхаристију и кличе објаву празника: Бог се јави!

Друго, ја сам нпр. чуо за тај поздрав 80-тих година од загребачког митрополита Јована и НИКАД И НИГДЕ ВИШЕ; ни један свештеник у мом окружењу, ни један мој пријатељ, рођак, црквен човек није се тако поздрављао. То значи да је било крајева где се тај поздрав (можда) редовно користио, али није био општеприхваћен.

Општеприхваћен је поздрав за Ускрс, јер има утемељење у св. Писму („Заиста устаде Господ, и јави се Симону.“ Лк. 34;24). Он је једини оригиналан и има основ, а то је да је од првог дана васкрсење Христово оспоравано, а хришћани су га упорно потврђивали.

По имитацији (као што је и божићни пост имитација Четрдесетнице) и велики празник Божића је добио свој поздрав.

За Богојављење и није потребан посебан поздрав јер оно није било предмет оспоравања (Јудеје, пагане, атеисте не занима да ли се Бог јавио, као што их занима да оспоре васкрсење).

Затим, Богојављење и Божић су били један јединствени празник; њихово раздвајање долази доста касније.

Ето, зашто ја мислим да нема (општеприхваћеног) поздрава на Богојављање. Нисам сигуран, али мислим да га нема код Грка нпр.

Данас, када свако по свом сврбљењу ушију прави своју, па и црквену традицију, сведоци смо да се измишљају нове, тоталне небулозе, типа: „Христос се преобрази“ и сличне, бићу слободан рећи, глупости.

Но, било би много значајније од поздрава имати на уму нешто друго (иако ми небитне ствари стављамо на трон, а битне багателишемо), а то је: није БогојављењЕ, него су БогојављањА (грчки епифанија је множина). Овај празник је саборни празник (dies epiphaniorum) свих објављивња Бога човеку и објављивања Христовог божанства: рођење, крштење, претварања воде у вино у Кани, васкрсење Лазара итд.

Nоta bene: Божић се прво почео славити на Западу, а Богојављење на Истоку, а онда се Божић проширио на Исток, а Богојављење на Запад.

1 KOMENTAR

  1. „…Но, било би много значајније од поздрава имати на уму нешто друго ( иако ми небитне ствари стављамо на трон, а битне багателишемо)… Да. Послушајте свој сопствени савет, оче Дарко.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име