Реченица “Мирјани су исто служитељи Цркве, али са најнижим чином“ садржи у себи и тачну и нетачну констатацију; тачније, једну тачну и две нетачне.
Тачно је то да су поменути, служитељи Цркве.
Нетачно је, међутим прво то, да су то мирјани
Наиме, у Цркви не постоје мирјани тј. световњаци. Световњаци су они који су ван Цркве.
Подела чланова Цркве на клирике и мирјане је потпуно ван изворног схватања црквеног живота (гора од те поделе је једино подела на свештенике и „цивиле“).
Хришћани су лаици, лаос = облагодаћени народ Божији, Царско свештенство.
А када су то, онда нису и не могу бити световњаци (непосвећени) тј. мирјани. Они могу, морају и јесу искључиво и једино посвећени (лаици). У Цркви непосвећених нема!
И, нетачно је да су са најнижи чином.
Напротив, они су чином највиши.
Шта може бити веће и више од Царског свештенства?
Јер, ако неко није лаик, онда не може бити ни клирик тј. ако неко није Царски свештеник, не може бити ни олтарски свештеник.
Ако лаици, који служе Литургију заједно са клириком (као „колективни свештеник“) не дају одговор клирику у виду „и духу твоме“ и „амин“, (дакле, ако их нема), нема ни Литургије; а ако нема Литургије, нема ни олтарског свештенства. У томе је величина, висина, али и одговорност лаика тј. Царског свештенства.
Дакле, као извор олтарског свештенства, лаици су највиши, конститутивни, а у извесном смислу и једини сталеж у Цркви (садржан у сваком олтарском сталежу).
