Свештеник Дарко Б. Јелић

У време када сав свој живот, и приватан и црквено-административни усмеравамо према државном (неки би рекли међународном календару) лицемерје је негирати настанак нове календарске године.
Пожелети некоме да му у наредном кругу Земље око Сунца, у наредном и новом једногодишњем периоду радног, породичног и сваког другог облика и начина живота, Господ подари успех, срећу и помоћ, није зло.
Лицемерје је зло.
Зло је идолопоклонички славити Нову годину као самој себи довољну и смислену, уз опијање, дивљање, пуцање, заборављајући да то није ни производ Запада, јер хришћански Запад, који је прославио Божић, Нову годину доживљава као наставак Божићног славља.
Сама по себи, Нова година није зло, јер, иако се не ради о богослужбеном кругу, ипак се ради о једном новом животном кругу за који је неопходна Божија помоћ.
Паганскоидна „најлуђа ноћ“ производ је УДБА-е, бар за наше поднебље. Двадесетдеветим новембром и „лудачким“ слављењем нове године као „најлуђе ноћи“ циљ и задатак је био анулирати у нашем народу прослављање зимских Крсних слава, Божића, тзв. Српске нове године и Светог Саве (баш као што је идололатрија Првог маја замишљена да потисне Ускрс и Ђурђевдан). И у томе се, нажалост, успело, на више деценија. Тај изврнути успех очитује се и код оних који су се „ослободили комунистичког наслеђа“ па сад не славе „папистичку“ нову годину, него славе Славу, Божић и „Српску нову годину“. А славе на исти начин као што је замишљено да се слави Нова година: пијанчењем, преједањем, банчењем; све без Бога. То је зло.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име