Волим да пратим квиз „Музичка слагалица“. Са обзиром да ми је отац учествовао тридесетак пута на разним TВ квизовима, то није нимало чудно. Може се слободно рећи да такмичари поменутог квиза чине један добар статистички примерак када су у питању српски интелектуалци. Познају разне области науке, баратају бројкама и склапањем речи из насумичних слова, познају и филм, музику, књижевност, а добро се сналазе и са асоцијацијама када je у питању повезивање разних  појмова. Међутим, као свештенику ми запада за око следећа занимљивост. Наиме, од свих области такмичари некако ( у просеку) најслабије познају теологију, а то је у нескладу са чињеницом да је теологија најузвишенија и најважнија област духа. Док су друге области духа плод људског ума, разума и емоција, теологија је заснована на откривењу од Онога који је далеко савршенији од човека јер је сам савршен, а то је Бог. Док за просечног човека није од суштинске важности за његов живот који је главни град Мозамбика, које године је била битка код Картагине или која је хемијска формула сирћетне киселине, питања као што су егзистенција  после смрти или свеопште васкрсење дотичу се свих без разлике. А кога интересују та суштинска питања он ће се заинтересовати за православље из једноставног разлога јер оно даје јасне одговоре на иста. Смисао постојања човека уопштено је спознање Бога и живот у заједници са Њим јер без Бога једноставно нема живота. Човек који није спознао идентитет Бога је сам себе срозао на ниво бесловесних бића односно животиња. Ово многи наши (полу)интелектуалци не знају. То што исти умишљају да су паметни зато што су нешто интелигентнији од просека или зато што су нагомилали мноштво знања које је скоро па непотребно је ништа друго него чист промашај ако нису уједно и духовно сазрели. Слабоверности наших интелектуалаца је кумовала и квазилиберална теологија која некритички прихвата сваку научну хипотезу ма колико иста била несувисла и нелогична. Тако су оберучке прихватили теорију еволуције без икаквог дубинског промишљања о логичности и аргументовасти исте, а камоли о теолошким импликацијама које она изазива. Свеопшти потоп су прогласили за мит па је Ноје потрпао животиње у неки склепан брод да би их спасао од локалне поплаве, а Адама, Еву, Сита, Јареда, Метусалема и остале су прогласили за плодове мита тј. бајке. По њима, они нису ни постојали, а иако и јесу нису имали толико година када су се представили Господу као што пише у првим главама Постања. У најбољем случају Адам је „свежееволуирани“ човек од полумајмуна. Када је ова самопроглашена квализиберална теолошка „елита“ показала овакво бескичмењаштво према хипотезама које су пуне недоследности, нелогичности и  нетачности, шта онда тек очекивати од просечног интелектуалца, нарочито ако у школском образовању није имао веронауку. Да би смо спознали идентитет Тројичног Бога одличан почетак у науци и образовању је управо свест о ономе што се у науци зове Интелигентни дизајн. Иако многи научници из ко зна којих, а свакако не чистих разлога игноришу ИД исти је очигледан у природи. На пример, услови живота на Земљи су до танчина подешени-даљина Земље од Сунца, месец као сателит и ноћно „светило“, проценат кисеоника у атмосфери, јачина гравитације, обиље воде итд. Четири силе тј. слаба и јака нуклеарна, електромагнетна и гравитациона функционишу савршено чинећи да материја у свој својој разноврсности уопште и постоји. Човек који има око 100 милиона милиона ћелија, а свака од њих је „фабрика у малом“ јер просечно има отприлике исти толики број атома у себи, функционише као један ентитет упркос комплексности од које застаје дах. Православље је савршена вера управо јер храни све аспекте наше личности тј. дух, ум, разум, срце, тело… Икона на пример храни нашу душу и позива нас на што усрднију и дубљу молитву.

Многи наши интелектуалци из непознавања свих ових чињеница које су потиснуте од оних које су далеко мање важне не могу да пређу преко чињенице постојања Створитеља чије се постојање намеће као очигледно када се наведе оно што говоре заступници ИД у науци. Њима вера често изгледа магловито и ирационално јер сами нису имали прилике да се сусретну са учењем оних који заступају ИД, а исто је одлична тема за почетак и даље духовно развијање. Када схватимо шта је све Бог створио да би нам омогућио живот који не би смо могли да водимо да свега тога нема, онда је потпуно логично да се код човека нормалне савести рађа етос велике захвалности према том истом Богу. То је одличан темељ који сваки парох може искористити као базу за даљу духовну надоградњу која врхуни у живом учешћу у Светој Евхаристији. Наука је пројава самога Логоса, другог лица свете Тројице, а данашњи човек, и то не само интелектуалац, тражи јасне и убедљиве одговоре на сва она питања која га муче. Зато сваки теолог и свештеник треба да буду апологетски спремни, без муљања које доносе неки теолошки правци који желе да праве симбиозу између онога што није спојиво.

 

Протонамесник Горан Живковић

2 KOMENTARA

  1. To što je narod teološki nepismen, ko je kriv?
    Učenik ili učitelj (avva, abba, otac, sveštenik)?
    Pa vaš je posao oče (to vam je titula) da podučite nepismene pismenosti, a ne da seirite nad nepismenima.
    Pa izvolite, dajte pouke, pišite „narodskim“ jezikom da vas i nepismen razume, a ne da se gadjate terminologijom koja nije u vašem domenu i još netačno iterpretirana, koju tek običan svet ne razume.
    Nismo mi tu zarad vas, da slušamo vaše pridike, već vi zarad nas, da nas produhovite.

  2. Ako ne želite komentare i kritike, već šlihtare, fariseje, ulizice, ljigavce, ljude bez časti i obraza, onda vam nije potrebna rubrika „Postavi komentar“, dovoljni ste sami sebi.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име