Уљем облиј главу своју
И лице умиј водом бистром
И пази на сваку реч твоју
Душу тако учини чистом.
Оно што имаш с другим подели
Не сабирај благо што мољац квари
Подај и убогом, нек се весели,
Не треба душа земаљске ствари.
Метаније прави и погни главу
Савиј врат срца и душе
И Господу своме подај славу
Нек се греси у теби потом сруше.
А дан светли Васкрса кад дође
Благодатни огањ од гроба засија
И кроз сваки дамар тела ти прође
У души благодат божанска сија.
Зато пригрли време поста
И чини како ти срце каже;
Труда у љубави никад доста;
Подвигом победи оног ко те лаже.
Из књиге – Питам се
