Камен у води што жубори крај тебе
Чува твоје тајне и сва знања
И свеце у теме што узидаше себе
Да на небу имају нетрулежи имања.
Дом си патријараха и Цркве Српске
И камен спотицања оних што те мрзе
И вековима одолеваш на погледе дрске
Чувана Покровом Помоћнице брзе.
Мајка си свима што вером ти ходе
Помажеш у невољи и племена ина
и онима што рат против тебе воде
И на крст би опет распели ти Сина.
И док стрепиш сама као Данило
Што зверима дивљим беше давно предан,
Уз твоје се мајчинско привијем крило
Да чувам те увек и никоме не дам.
Нек буде воља Богочовека:
Патријаршијо Пећка молитве ми скуде,
Да српска будеш саде и довека;
Ако тебе нема, нек мене не буде!
Из књиге – ПИТАМ СЕ
