Оче свети,
Погледај нас из наручја Сина;
Да л’ имало личимо на те?
Да ли Бог овакве у народе прима
Ил’ смо сами себи одбројали сате?
Има ли ичег твога у нама
И ишта Свети што на тебе личи?
Док земља твоја век векује сама
И Србин нема више чиме да се дичи.
И језик и писмо и Kрмчије закон
Довољни нису народу твоме
Сам од себе да начини заклон,
Одрече се тебе и тера по своме.
Жив је још онај који ти се руга
Род те памти кроз измаглицу и мит;
По потопу Ноју даде се дуга,
А ти нам опрости и буди нам штит.
Запали нам у срцу праве мере плам
И твој пепео са Врачара расут
Нек слети сваком Србину на длан
Да осветли роду светосавски пут.
Да не будеш само легенда о Свецу,
Прича о славној Немањића лози,
Свети оче, просвети нам децу,
Да личимо на тебе, ти нам помози!
Из књиге свештеника Владана Симића – ПИТАМ СЕ
