У царском граду Петрова имена
На Смоленском пристаништу тихом
На размеђу векова, од људи скривена
Блажена град чува својим светим ликом.
Удова млада кад искапа сузе
Одећу војну и подвига доста
И мужево име место свога узе
Невеста Христова Блажена поста.
Умре за свет да спасава мужа
И опроштај греха да за њега проси
Помоћ и утеху свима да пружа
Kо просјак да живи и поруге носи.
Kсенији на длан копејку да пруже –
Андреј истог часа убогима даје,
Подвигом порази оним што је руже
Док трпи увреде и смех дечје граје.
И царски је град поносан на њу
Лудошћу за Христа згази мудрост света
Сна очима не даваше ни ноћу ни дању
Јуродива душа блажена и света.
Kо ме знао нека за ме клечи,
Да молитвом Богу спасава и себе;
На гробу су твоме исписане речи
И Бог је међ свете убројао тебе.
Из књиге – ПИТАМ СЕ
