Доста мојих текстова објављено је на овом порталу и мало који је изазвао овакву буру као текст „Узео ми поп 10.000 динара“. То је само доказ моје тврдње са почетка тог текста да се налазимо и народ и као Црква у великом ријалити шоу. Нажалост текстови овог типа једино изазивају пажњу…. Богословске текстове ретко ко чита. У ових скоро 300 коментара на текст може се кроз доста њих извести закључак да ни овај тест неки нису прочитали у целини. Прочитали су наслов, који ред на почетку и који ред на крају текста. И онда је расправа кренула у невероватним правцима.

Овај текст имао је за циљ као прво апологију (одбрану) једног доброг и поштеног свештеника М.Ј. који је разапет по медијима за нешто што није урадио. Наиме у медијима се појавио текст родитеља који су наводно крстили код тог свештеника близанце још 2014.године и за тај обред исти тај свештеник им је тражио 10.000 динара. Свештеника М.Ј. познајем преко 30 година. То је пастир Христов који је целог себе и своју породицу посветио Цркви, мисионарењу и Христу. То је дало велике резултате, јер где год је био на парохији о њему парохијани имају само речи хвале. Сами парохијани су наговорили оца М.Ј. да ових дана напише деманти на натписе који по медијима блате њега и Цркву.

Као друго мој текст је имао за циљ да покаже да су и свештеници људи који са својим породицама имају исте потребе и трошкове живљења као и свака друга породица. Зато је у тексту само поређења ради писано о трошковима које појединци плаћају за све и хоће да плате за све а свештенику колико остане.

Ја немам обичај да одговарам на коментаре мојих текстова, али ћу овом приликом да издвојим по мом скромном мишљењу да издвојим и одговорим оне најсмешније, најглупље и оне најзлонамерније. Неће то бити одговор на све коментаре. Када бих одговарао на све могли би једну књигу да напишемо. Али ево неколико одговора на кометаре:

 

 

  • Klara Lara Die

Kada je moj otac umro pop je za opelo tražio 10.000 dinara,ja sam bila šokirana.Naravno da samo dali nije nam zao,svi bi dali za svoje najmilije koliko GOD da je tražio ali mi nije jasno da li je taj pop-svestenik pročitao Bibliju,da li je vjernik koji vjeruje u Boga u Isusa,da li je to Bog odobravao ili se na to ljutio.Za krštenje koje je obavezno za svakog hriscanina traže pare,ja sam tužna da se naša crkva pretvorila u biznis.Strašno da strašnije ne može biti.

Одговор: Па кад Вам није жао што прозивате онда јавно Вашег свештеника? Верујем да сте исто били шокирани када сте отишли у погребно предузеће и када су Вам рекли да треба за сандук и опрему за сахрану да дате 50-так хиљада динара. Или кад сте отишли у ресторан и платили за „даћу“ 500-тињак евра. Питате да ли је свештеник проћитао Библију? Јесте ли је Ви прочитали? Прочитати нешто не значи прочитаним и живети. Где пише да је крштење обавезно? ( много је званих али је мало изабраних“ каже Христос.

Написали сте „за крштење које је обавезно за сваког хришћана“… Па колико ја знам крштењем се постаје хришћанин. Овом светом тајном почиње живот једног хришћанина. Она представља врата уласка у Цркву као заједницу у Исусу Христу.Треба да знате шта човек добија светом тајном крштења. То се не ради „зато што се ваља“, нити због националног обележја итд. О Светој Тајни крштења и њеној важности говори нам Свети Кирило Јерусалимски у својим Катихезама: „Погледај какво ти достојанство дарује Исус. Назван си оглашеним, јер си оглашен извана. Слушао си реч о уздању и ниси знао шта слушаш; слушао си тајне и ниси их разумео; слушао си божанско Писмо и ниси продрео његове дубине. Сада ти се оглашење не дарује извана, него изнутра. Дух се уселио у тебе и ум твој је учинио храмом Божјим. Када чујеш о тајнама, сватићеш оно што раније ниси знао. Немој помислити да примаш нешто неважно. Будући жалостан човек, сада добијаш име Божје. Слушај шта каже Павле: „Веран је Бог“ (I Кор 1, 9). Крштење се не прима два или три пута; у том слушају би могао казати како први пут оно није имало никакво дејство, него је тек други покушај да се то поправи. Први пут ниси имао никакве користи од њега, то више не можеш поправити. Један је Господ и једна је вера и једно је крштење. Само се јеретици крштавају други пут, пошто прво крштење њихово није ни било крштење.“  Искрено саучешће поводом упокојења Вашег оца. Ваш свештеник се сигурно моли на литургијама за покој његове душе.

  • Дамњан Радмиловић

Da. Svaka baba sa ulice moze da udje sa ulice i da se zali sto joj je pop uzeo 10.000 dinara. Jer joj je uzeo. I sta sad? Svestena lica su neki bogovi? Kojima se ne sme ni rec reci ni nista? Mogu da tarifiraju sta hoce kako im se cefne. Mogu da imaju reseno svako moguce i nemoguce egzistencijalno pitanje (i neka) a ovamo da merkantilizuju sakralne tajne i duhovna pitanja. Crkva zivi od priloga i zavestanja verujuceg naroda. Pa koliko verujucih i prihoda tako i zivi. NE MOZE tarifa! Jednostavno NE MOZE!!! To je jeres i tacka! Takve je sam Gospod Isus ishutirao! I sta ima nejasno?

Одговор: Видим Дамњане да Вас је баш неки „поп“ изнервирао. Где сте ви (а и многи други) у тексту видели да се говори о „тарифи“? Слажем се у потпуности да не треба да постоји „тарифа“ у Цркви. Али исто тако мислим да и није баш поштено да се понижава свештеник наградом коју добија за обреде које обавља. Ево рецимо сад су актуелне прославе 18-тих рођендана. Хоћете ли Ви Ваше дете послати код неког другара на рођендан и дати му да стави у коверту 100 динара, или му запаковати за поклон жваку и лизалицу? Па наравно да нећете од срамоте. Ја овде говорим да за све има и нађе се, али недај поповима,они се бахате.

  • Nadja Velimirovic Sol Invictus

Ovoliki buljuk reči da opravda nešto što opravdanja nema. Bahate popove koji sirotinji po sahranama bližnjih odvale cene, o toga smo se nagledali, opsedanje kuće sa bolesnim detetom i otvoreno udaranje tarife za osvećenje vodice do mere da vam se ogadi parohijski sveštenik… Mali je broj izuzetaka u Crkvi. Tekst vam je grozan i nerealan, otprilike kao i većina teologa koje izbaci PBF, isprazno naklapanje pretpostavljam u udobnosti svešteničke ili verouciteljske plate, kao da agitujete da se dodvorite nekom od episkopa.

Одговор: Опет бахати „попови“. Па што зовете те „бахате попове“ да „одваљују“ на сахранама са ценама? Пошто видим да Вам је Црква мука и оптерећење, питам Вас ЗАШТО МУЧИТЕ СЕБЕ? И то што Вам је свештеник дошао у кућу да Вам унесе благослов Христов и помоли се за болесно дете, по Вама је „опседање.“ “Попови“ су бахати, теолози са ПБФ „испразно наклапају“… Зашто се бавите Црквом кад Вам се она (по Вашим коментарима) гади? Вама не треба Црква. Уживајте у животу,пустите нас одвратне и грозне на миру.

  • Radovan Jovanovic

Начитах се овде разних коментара и искрено не могу да верујем колико смо духовно ниско пали. Уважени свештеник који је написао овај текст, је очигледно промашио занимање. Требао је да учи економију, а не богословију, јер на прво место ставља материјално, такви нам упропастише цркву, изопачише веру.На жалост одшколоване су генерације младих свештеника, материјалиста, без икаквог смисла за духовност. Такве свештенике је блаженопочивши отац Петар Денковачки називао занатлијама, и они то у пином смислу и јесу. Не служитељи Божији него занатлије.

Дуго сам друговао са свештеницима, и колико ја знам ценовник за крштење, опело, венчање не постоји. Ако постоји нека га окаче на сајт Патријаршије, или сваку цркву, да знамо унапред цену неког обреда.Свештеници заборављају да црква није њихова, већ народна. И да то што себи дају нека већа права, у односу на нас мирјане им пролази само због тога што се народ плаши да се не огрешио о попа. А што сваки дан се огрешимо о сиромахе, своје ближње нема везе.

И као оно најбитније коме ће народ да се обрати за савет него служитељима Божијим, или треба секташима, гуруима, и сл. Браћо и оци за духовну пропаст српског народа одговорност сносите ви, јер вашим не чињењем гурате и одбијате народ од цркве.

Одговор: Е сад овако…Пошто има пуно текста,покушаћу да будем што краћи. Радоване,да си прочитао цео текст видео би да ја не говорим прво о материјалним ,већ о вечним и непролазнима стварима. Говорим о Цркви као Телу Христовом. Говорим о потреби мисионарења међу верном народу који припада некој парохији. Говорим о улози верника као апостола у Цркви( Стање свештеног посвећења свих хришћана, примљено Тајнама крштења и миропомазања. Реч је о општем свештенству које припада свима крштенима, који имају личну одговорност и харизму, са општим еклисијалним карактером ) итд… Пошто си дуго друговао са свештеницима предпостављам да су те научили шта то све значи. Или си само причао са њима о ценовницима у Цркви? Кажеш „Уважени свештеник који је написао овај текст, је очигледно промашио занимање. Требао је да учи економију, а не богословију“. Ја се Црквом и парохијом НЕ ЗАНИМАМ! Ја немам занимање ,ја имам свештенички ПОЗИВ-ПРИЗИВ! Свештеничка служба јесте харизма која се ослања не само на лични избор, него више на призив Цркве.

Она не произлази једино из слободног избора кандидата или његове личне жеље него, особито, од прихватања Цркве. Предмет свештенства јесте изнад личности хиротонисаног, јер он за народ представља Христово свештенство.

Основа и суштина свештенства јесте, дакле, свештено посвећење целе Цркве, чији је извор јединствено свештенство Исуса Христа „Посредника бољега Завета“ (Јевр. 8,6).

Опет на једном месту кажеш : „На жалост одшколоване су генерације младих свештеника, материјалиста, без икаквог смисла за духовност.

Такве свештенике је блаженопочивши отац Петар Денковачки називао занатлијама, и они то у пином смислу и јесу. Не служитељи Божији него занатлије.“ –Прво,хвала ти за ово „млади“. Ове године за св.Петку ако Бог да биће 25 година моје свештеничке службе. Што се тиче материјалних ствари „без икаквог смисла за духовност“, Православна традиција није остала равнодушна према интелектуалним импликацијама чина духовности. Већ Свети Јован Дамаскин говори о духовности која потребује моћ разума; Анселмо Кентерберијски то назива „вера у потражњи за разумевањем“; а Свети Максим Исповедник вели да сви свети траже просвећење или логосности откривених ствари: „Јер није допуштено рећи да само благодат од себе обделава познање тајни, без моћи које примају знање по природи. Јер, онда сматрамо да свети пророци не разумеваху просвећења која им је дао Пресвети Дух. Али, у том случају, како би могла бити истинита реч која говори: „Мудри разуме оно што излази из уста његових“ (Приче 16, 25). С друге стране, нису ни примили право познање ствари само тражећи га по моћи природе, без благодати Светога Духа. Јер би се тада показало сувишно усељење Духа у свете, не помажући им уопште у откривању истине“ (Одговори Таласију, 59, Рум. ф-лок., том 3, стр. 311). Што се тиче помена оца Петра, опет упадаш у замку робовања ауторитеом у Цркви. Сваки хришћанин се налази у „невидљивој борби“ (αορατος πολεμος), са циљем да овлада својом сопственом етиком кроз расуђивање и молитву. Сви велики подвижници сматрају да је живот у Христу актуализација благодати крштења, или стална чежња за Богом, силом Духа Светога. Они уче да духовност не треба мешати са монашком мистиком, јер ово прво доживљај је сваког хришћанина.

И могли би смо овако у недоглед. Што каже Срећко Шојић „да ремизирамо“-резимирамо;

Као и у сваком послу,позиву којег чине људи има нас свакаквих. Јер једнсотавно смо прво људи па све остало. Тако и у свештеничком позиву. Замислите да одете код зубара и да Вам извади погрешан зуб. Или одете код ауто механичара и он вам угради погрешан део у аутомобил. Да ли ћете због тога пљувати и псовати све стоматологе и механичаре које знате? Али то не важи за свештенике. Ако је неко доживео непријатно искуство,сви су исти-бахати лопови. Е па нисмо баш сви исти. У Цркви не постоје и не треба да постоје „тарифе“ и „ценовници“. Као што рекох на почетку циљ текста је био да покаже да су свештеници са својим породицама људи од крви и меса,а не неки ванземаљци које Бог храни на неки чудесан начин. Комунисти су хтели да понизе свештенички позив осиромавшиши цркву и свештеника. Ако неко мисли да свештеник треба да буде јадник којем ће неко уделити кутију јаја,које парче меса и да иде исцепан и на магарцу, промашио је тему. То време комунистилког унижења Цркве и свештеника је прошло. Захвални смо на првом месту Господу и свом народу који се брине и води рачуна о својим свештеницима. Зашто се не бавите наставницима,лекарима,поштарима, итд.? Нико не кометарише каква кола вози лекар из неког села. Још једино код нас Срба „Џип“ је синоним за богаство. Док је то у нормалним земљама превозно средство (обично радника и пољопривредника) којим ће лакше да стигне до посла којег обавља.

Ја сам овом темом немам проблема у мојој парохији. Направили смо парохију као једну велику породицу и она тако и функционише. Али ме боле напади на честите и часне свештенике који су целог себе дали народу и Цркви.

 

 

 

 

5 KOMENTARA

  1. Поштовани у Господу оче Благоје,
    Свим овим људима који нападају „незајажљиво свештенство“, па чак и вероучитеље, онако, да се нађу на репертоару, била је потребна секундарна психолошка добит. Прибегли су неханизмима пројекције и рационализације. У суштини, добили сте одговор на питање: зашто не волите Цркву, свештенике, обреде, а правите се да сте већи православци од Св. Сергија Радоњешког и Св. Саве? За 35 година живота у Цркви (од 57 година живота) никада нисам доживела да ми свештеник било где изнуђује новац. Напротив, многи су говорили – немојте, не треба… Уз то, када се упокоји сродник парохијанина који је ревносан на богослужењима, многи свештеници неће ни да чују за материјалну накнаду. Рекох и душу спасох.

    • Хвала Вам госпођо и сестро Ксенија што сте са нама поделили своја искуства са „бахатим поповима“. Мени је велика част да Ксенија Кончаревић прочита а поготово коментарише мој текст. Свако добро од Господа. о.Бане Катић

  2. Ja znam iz iskustva uvek se najvise bune oni koji ne dolaze u crkvu uopste ili par puta u toku godine i tad samo ako je povodom nekog veselja ili sahrane a na liturgije ne dokaze uopste, crkve su nam prazne na zalost , pa od cega ce popovi da zive i da odrzavaju te svetinje u kojima provode svoj vek zivotni da li se to zapitate svi vi koji osudjujete popove za tarife kako kazete ??? Hristos je rekao kako sudite tako ce vam se suditi.

  3. Помаже Бог!

    Поштовани оче Бане, 90% се слажем са вама. Глупо и безобразно је прозивати зашто се свештеницима плаћају услуге. Ја лично волим кад ми свештеник уђе у кућу и тако донесе благослов и наравно (у зависности од тога колико тад имам), задовољство ми је “платити” његове услуге. Он се чак увек брани – ма не треба, таман посла! Али ја увек инсистирам и кажем ево ти купи бар нешто деци. Знам да каже да не треба само због пристојности али ја знам да има троје мале деце и да је једини који доноси приход кући, јер му жена не ради. За бацање Богојављанске водице у већини случајева му дам 20 Евра али пошто сам ишо са њим и код других људи да баца водицу, знам да му неки људи дају и само 10 Евра и он никад не прави проблем и свима каже ма не треба али никад не буде да му неко не да ништа, сви му увек дају, а поред новца шаљу и чоколадице или нешто друго за децу и то је нормално, јер и он је ту за нас кад затреба и у добру и у злу и тако треба да буде!

    Али има случајева кад не само да каже да не треба, него тако и мисли. На пример кад сахрањује људе и ако зна да породица не стоји финансијски најбоље, дешава се да му људи дају новац али он нема шансе да узме! А ви браните вашег колегу и кажете да је у реду што је узео 10.000 Динара и то за сахрану (у сред Србије!). Е па није у реду! Да је у реду, вероватно та баба не би жалила владици, што значи да је погодило. Друго је кад се човек жени или крсти, онда се спреми за то и организује и весеље и зна тј. очекује да ће да се истроши и РАДУЈЕ СЕ! Али не дај Боже и далеко било, сахрана није исти случај. Људи су дотучени и тужни због губитка, плус имају и гомиле других трошкова, плус као што сами рекосте плаћање услуге погребном предузећу итд па зар треба да их дотуче и свештеник!? Зар вам је толико тешко опевати то опело за џабе људима који не стоје финансијски најбоље, као обично добро дело!? Ако човек има паре наравно да ће дати свештенику и за тај несрећни случај али ако нема, зар је у реду да се поред свих задуживања задужи и да исплати свештеника? Пошто верујете у Бога, знате да добра дела не чините џабе, него ће вам Бог лично вратити и то вишеструко (тако увек буде!).

    Нацитирали сте се цитата из Старог и Новог Завета, па да вас подсетим шта је реко наш Господ Исус Христос лично, кад је послао апостоле да проповедају Јеванђеље свету:

    “ БАДАВА сте добили, БАДАВА и дајте” (Матеј 10:8).

    Да ли су га апостоли послушали? Јесу, и наставили су тако да раде чак и након што је Исус отишао са земље.

    Или на пример, када је бивши врачар Симон видео какву чудотворну моћ поседују апостоли Петар и Јован, понудио је новац да би и њему дали такву моћ. Али Петар га је прекорио рекавши: „Нека твоје сребро пропадне с тобом, јер си мислио да новцем стекнеш Божји бесплатни дар“ (Дела апостолска 8:18-20).

    Апостол Павле је показао дух сличан Петровом. Павле је могао дозволити себи да га издржавају његова хришћанска браћа у Коринту. Па ипак, сопственим рукама је радио како би се издржавао (Дела апостолска 18:1-3). Зато је с правом могао да каже да је „бесплатно“ проповедао добру вест Коринћанима (1. Коринћанима 4:12; 9:18).

    И још нешто што ми је засметало у првом тексту. Прекорили сте људе што се крсте у манастирима, јер сујеверно мисле да је већа благодат тамо и поредили парохију са месном заједницом. Е па човек има права да се крсти и венча где хоће! Зар ћете ви да му одређујете где ће да се крсте или венчају? Одакле вам право на то? Неки људи заиста беже од својих парохијских свештеника да се крсте у манастире или у друге парохије или зато што су прескупи или зато што не желе да их крсте екуменисти и новотарци. Да добро сте прочитали! Нису нам свима вране испиле мозак и добро се сећамо како се служила Светс Литургија У СВИМ ЦРКВАМА И МАНАСТИРИМА до пре 15 година, док неки од вас (не мислим на вас лично) нису себи дали за право да мењају комплет литургијски поредак и исти такви свештеници СКРАЋУЈУ обред крштења, венчања и сахране! Лично знам у мојој околини који свештеници крсте онако како треба и свештенике који то онако на брзака одраде, прескачући поједине делове. Па одакле им право да скраћују нешто најсветије у животу хришћанина? И нормално да ће људи који то примете да крсте децу код свештеника или јеромонаха, који то ради онако како треба тј. онако како се до скоро свугде радило. А неки се крсте или венчавају у манастирима зато што једноставно немају новац али би ипак да се крсте или црквено венчају, па пошто то у манастирима чине за бадава тј. онако како је Господ реко апостолима да то чине, крсте и венчавају се у манастирима! И ту долазимо до тога какви су заиста многи свештеници, а то најбоље говори случај Манастира Велика Ремета, где су крштавали и венчавали људе за БАДАВА тј. онако како је Христос реко. И шта су ти свештеници урадили? Па то за шта ви оптужујете бабе у првом тексту су учинили они, отишли код владике и тражили му да забрани крштења у манастиру Велика Ремета, што је он и учинио. Побогу људи, зашто!? Да ли сте сад богатији, кад сте забранили крштења и венчања у манастиру који је крстио рекордан број људи (НАЈВИШЕ у Србији).

    И кад су издејствовали забрану у манастирима на Фрушкој Гори, проширили су то на целу Србију, па људи сад морају да долазе по ваш благослов да би се крстили или венчали у манастиру. Да то није уобичајена црквена пракса, говори то што је то уведено тек скоро. А ја се питам да ли су свештеници који су владике натерали да забране крштења и венчања у манастирима свесни да су тим чином спречили многим инославнима преобраћење у православље!? Зар је то посао Христових пастира!? Не причам у празно, лично сам на Острогу видео како неправославни постају православни чинем крштења скоро сваки дан кад је сезона за море. Ако им је то био циљ, добро су урадили посао! Па им овом приликом честитам. Браво!!!

    Запамтите ово, поштовани оче Бане, ако сте ви ДОБАР свештеник, који брине о својој духовној пастви, нема потребе да се бојите да ће људи да траже друге свештенике за венчања и крштења, него ће им бити највеће задовољство да их крстите или венчате лично ви као њихов свештеник! Људи не беже од добрих пастира, него само од оних других! А поштовање се заслужује. Добри духовници никад нису наглашавали нити наглашавају да свештена лица треба да се поштују. Народ то зна и увек је поштовао добре духовнике, без икаквих додатних објашњења, јер то је најнормалнија ствар да народ треба да се брине о својим свештеницима али и свештеници о својој пастви. Па нема ничег лепшег од тога! Тако су Срби преживели турско ропство и сачували свој идентитет али само тамо где су били српски свештеници. Тако је и данас у дијаспори (где и ја живим). У многим епархијама у дијаспори наша СПЦ више учини за Србе и наш идентитет од државе. Али само тамо где су добри свештеници и добре владике! Тамо где су лоши свештеници и лоше владике, направе више штете него користи!

    P.S. Све што сам написао наравно да се не односи на вас лично, него причам генерално.
    Ово сам написао овде, јер су читаоци православни хришћани. На другим местима нпр на друштвеним мрежама то не бих написао, него тамо увек браним наше свештенство и нашу Цркву кад год их оптужују за новац, безобразлук и било шта друго и то махом људи који не иду у Цркву. Овим само желим да вам скренем пажњу, да није само до верника, него заиста има и свакаквих свештеника, који људима знају да направе одлазак у цркву јако непријатним, уместо да се радују!

    Збогом и свако добро од Господа вама и вашим читаоцима!

  4. Мењајући супароха пре неколико година нађем се после парастоса на тзв. вечери у хотелу у једној моравској варошици. Парастос су организовали декина ћерка и унук, дабоме из Београда. Лакше је и куд и камо јефтиније да деку сахране у њиховом завичају, него у Београду. На „вечери“ педесетак рођака и пријатеља, по цени од 12 до 15€ по „столици“, како то кафеџије кажу.
    Тарифе за парастос, а и за то смарање са тим вечерама, не постоји. Кажем да су вечере смарање, јер покојника нико ни не помиње, само музика фали – па комплет лумперајка. Али, мењам колегу, па не желим да му правим проблеме и да им држим придике против бесмислених обичаја. То је унапред изгубљена битка.
    Покојникова ћерка хвали се како је малтене преко реда упала код неког чувеног фризера Декија (пази, молим те – Деки… Које су то висине!), и јесте да јој узме 3000 динара, али то је стварно урађено! (није ништа урађено, а можда сам ја и ћорав)

    На крају пружа 2000 динара. А и то с неким чудним згражавањем.

    Сад ја себе питам шта је у том дану централно, а шта споредно? Јер, ако је Декијева фризура, ако је хотелски мени, ако покојни дека ником није ни на крај памети – шта ће им уопште свештеник?

    Јасно ми је да се Декијев посао „види“ (не види се), да је хотелски мени нешто опипљиво, а да је то што свештеник пружа нешто неопипљиво, такорећи имагинарно. Међутим, свештеник није мајстор, а Црква није сервис за неке духовне потребе, па да се уподобљава тржишту, тј. муштеријама. Црква има свој поредак и свој етос, а они итекако измичу широком свету.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име