7. октобар 2023.
„А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познамо Истинитога; и ми смо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Овај је истинити Бог и живот вечни. Дечице, чувајте се од идола. Амин“ (1. Јн. 5, 20–21).
Овај стих, двадесети, садржи у себи цело Јеванђеље светог Богослова и целокупну његову теологију: „Син Божији је дошао и дао нам разум“, како бисмо могли да познамо Њега као истинитог Бога. И дао нам је силу да постанемо Његови и да обитавамо у Њему. Да будемо у Њему свим својим бићем, у истинитом Богу, и зато, кроз Њега, у вечном животу, јер је Он и истинити Бог и живот вечни.
На питање: „Где си?“, прави одговор истинских хришћана гласи: „Ми смо у Исусу Христу“. Иако живимо у свету, који „сав у злу лежи“, ми смо у Исусу Христу: у истинитом Богу и у животу вечном. Да нам истинити Бог није дао „разум“, не бисмо Га познали као истинитог Бога и остали бисмо заувек безбожни. Јер, као Бог и човек, само је Христос истинити Бог. Они који то не признају и не исповедају – безбожни су, јер не познају истинитог Бога. Исто је и ако човек некога или нешто друго сматра Богом. То је безбожје, јер не признаје Господа Исуса Христа као јединог истинитог Бога. А да је Он наш истинити Бог показује и доказује то што Он не само да има вечни живот, већ је сам Живот вечни, који дарује свима који у Њега верују. Из тога сазнајемо да је Он истинити Бог, који је у исто време и живот вечни, који дарује Својим следбеницима. То је најсигурнији метод да се разликује истинити Бог од лажних богова. Сваки бог је лажан ако није у стању да обезбеди и дарује нам живот вечни. А то није могуће никоме ко није у положају да победи смрт.
Само је Исус могао да победи смрт Својим Васкрсењем. Зато је Он истинити Бог и живот вечни. Сви остали су лажни богови. Признавати, исповедати или проповедати било ког другог бога осим Христа – то је безбожје и идолопоклонство. Сво идолопоклонство је, у ствари, безбожност, јер је његово поштовање дело безбожништва. Све спада у идолопоклонство: од најгрубљег фетишизма до најсуптилнијег симболизма. Идолопоклонство није само поштовање лажних богова, већ и камена, дрвета, животиња, планета, кипова, али и људи, хероја, генија и изума, идеја, страсти, културе, цивилизације, науке и филозофије, уметности, или било чега другог што бисмо хтели да заменимо за истинитог Бога и Господа Исуса Христа.
Зато свети Богослов завршава своју Посланицу речима: „Дечице, чувајте се од идола“: Чувајте се идолопоклонства и бежите од безбожности. „Амин“.
