U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

Ispričaću vam jednu priču. Neki čovek je tražio skupoceni biser i kada ga je našao, prodao je sve svoje imanje da bi ga kupio. Taj skupoceni biser vredniji je od svakog dragog kamena. Da bi ga kupio čovek je prodao svo svoje imanje, sve što je imao. Kako vredan, kako dragocen biser!

Kakav je to biser, tako dragocen da čovek za njega nije žalio ni svoje kuće, ni svoju zemlju, čitavo svoje imanje, samo da bi ga stekao?

Taj skupoceni i živi biser to je – duša ljudska. Ah, koliko je ona vredna i dragocena! Eto, draga braćo i sestre, koliko je dragocena ljudska duša: ona je vrednija od čitavog sveta – vredna je toga da sve posede, sve kuće i svu imovinu predate, samo nju da steknete. A vi grešni , lukavi i pokvareni kako se odnosite prema njoj? pa vi ste je gurnuli u gomilu grehovnog đubreta: lukavstva, zlobe, mržnje, netrpeljivosti, roptanja, bluda, koristoljubivosti, bacili ste ste je u smeće i mislite da će ona i dalje tamo da leži. Izvolite, slušajte milostivi gospodari i gospodarice, to se odnosi na vas, pa i na mene, jer ja sebe ne izuzimam od grešnika – ja sam takođe grešan, možda i grešniji od vas. Svi mi mislimo kako da što slađe pojedemo i popijemo, kako šta lepše da obučemo, a svoju dušu, koja propada u gresima, ostavljamo zanemarenu, ne ispravljamo je. Jadna duša!

Razuman čovek ništa nije žalio: ni ženu , ni oca, ni kuće, niti išta drugo što je imao, samo da bi dušu svoju stekao. A vi dali je cenite? Vi ste je dali za zemaljske strasti, zaboravili ste je radi zemaljskog blaga! Ah, draga braćo i sestre, kako je vredan, kako je skupocen taj biser. Vi i ne znate svoju dušu, zatrpali ste je negde daleko u uglu vašeg srca i pritiskali teškim kamenom grehova. Tako se odnosite prema svojoj duši, a ona je stvorena po obrazu Božijem. Gospod nam je dao besmrtnu dušu, stvorenu po obrazu i podobiju Božijem, a vi ste je zatamnili, pomračili ste obraz Božiji svakojakim gresima i strastima. A kako ponekad duša sija čoveku, kako jasno svetli! Kod koga? Kod svetih. Kad su sveti umirali, njihova lica postajala su neobično svetla, sijala su kao sunce, obasjavajući čitavo njihovo telo.

To vam je poznato iz žitija svetih, tačno i nesumnjivo. Draga braćo i sestre, potražite i vi taj dragoceni biser, dobro ga potražite, a kada nađete sviju dušu, čuvajte je, pazite na nju, očistite je od svake grehovne prljavštine.

Za očišćenje duše Gospod nam je dao pokajanje, dao nam je reč Božiju, dao nam je Sveto pričešće. Znate li za Serafima Sarovskog i druge svetitelje, na primer Sergija Radonješkog? kako su sveto živeli i spasavali duše svoje, a posle smrti njihova lica bi zasijala divno kao sunce.

Trudite se i vi da se dobro starate oko svojih duša. Amin.

 

Sveti Jovan Kronštatski – iz knjige Moj život u Hristu

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime