Весео је скуп који видим данас, такав да га ниједан људски труд не би могао сазвати без божанског надахнућа. Због тога ја примам слатке дарове Божије благодати и придружујем се стаду Христовом док оно узраста и весели се, и у то име кличем пун разумевања да задовољство и радост слављења није ограничена једино на нас, већ да се та светлост узноси до Господа самог. Јер красота славља, будући да је украс и понос оних који га славе, обзнањује љубав Господњу. Али ако не слави спомен који се одвија по уобичајеном поретку годишњег славља већ уводи једно свеже, новопридошло поштовање према Богу, неће ли тиме осветлити још више Божију љубав према нама и сјај славља оних који славе. А шта је то тако велико у мноштву и сабрању људи? Шта је славље? Шта нас је то сазвало и подстакло све нас? Желите ли да вам то кажем? Или би било боље да дозволимо њему да нам каже и објасни смисао овог славља, који је његов потицатељ и мудри градитељ. За њега који је у својој души предзамислио обличје свега овога и у својој величанственој премудрости створио на земљи то ни са чим упоредиво дело.
Него реци нам, христољубиви и најпобожнији међу царевима, што надмашујеш све своје претходнике и почаствујеш их величанствено, саучествујући у служењу народу, који је, као што видиш, нестрпљив да чује из ког разлога си нас данас окупио. Покажи нам речима оно што си већ показао делима. Ниси ли поново победио и тријумфовао над варварима, те нас изнова милосрдно поздрављаш, и ниси ли управо зато сазвао, развеселио и у исто време узнео саборну нашу васељенску благодарност Њему који нам је омогућио победу? Или, примивши нове покоре и пошто си понизио осионе и дрске умове туђина, ниси ли желео да побожно припишеш своје постигнуће снажној руци Божијој? Или си обновио потчињене градове који дуго бејаху унижени и из темеља изградио друге, наново их населио, и учврстио границе помоћу утврђених градова? Или зато што си пребогат и чиниш своје поданике срећним? Подучи нас који гледамо горе, у тебе као у свеобухватно око васељене, зашто си нас окупио? Или си из скромности безгласан, не желећи да нам поново набрајаш своје успехе хвале вредне? И на темељу надахнућа именуј нам речима разлог овог окупљања?
Другачије је славље данас, пријатељи, и другачија тајна. Девичин храм је васпостављен на земљи, достојна као ниједна на овом свету кућа за Мајку Божију. Храм девичин свечано уздигнут на земљи хвале је вредно дело царског величанства, црква међу палатама, уздиже се као да је и сама палата, божанска и часна, која својом лепотом, прирођеним сјајем и достојанством својих украса предњачи испред сваког другог обитавалишта.
Предворје цркве је величанствено уобличено. Будући да беле мраморне плоче, раздрагано светлуцајући на њеном лицу, својом једнакошћу, углачаношћу и складом прикривају њихове међусобне спојеве, посматрач има утисак о јединствености камена, о тако рећи непрекинутости равних линија – што ново је чудо и радост за наше очи. Штавише, везујући за себе поглед гледаочев, чине га невољним да иде даље. Већ у самом предворју, чудећи се овом миловидом призору и везавши свој поглед за њега, вазда стоји као укопан. Легенде говоре о лири Орфеја Тракијског чији су звуци неживе покретали ствари. Ако је пак и нама запала почаст да истину уздигнемо до легенде и до страхопоштовања, рецимо да гледаоци у предворју чудом бивају претворени у обличја дрвећа, јер тако се чврсто укопају кад само једном угледају овакву лепоту.
Но када се одатле с муком некако двоји и погледа у саму цркву, каквом ли радошћу, узбуђењем и задивљеношћу бива испуњен. То је као када би човек доспео до самих небеса и одасвуд био просветљен лепотом у свим њеним обличјима, која као звезде светле около, бивајући тиме крајње задивљен. Њему тада изгледа као да је све у занесеном покрету и да се сама црква окреће. Јер се обазире у свим правцима због многобројности призора, долази му помисао да је само његово тело сједињено с том кретњом. Злато и сребро покривају највећи део цркве; један се налази на коцкама а остали исечци су обликовани у медаљоне или на други начин стављени на остале делове. Овде су главни украси од злата, а преко је златни украсни венац. Другде је злато испреплетано у ланце, али је још дивнији од злата изглед Свете трпезе. Мала врата са стубовима светиње заједно са перистилом покривени су сребром. Поред тога куполасти кров смештен преко Свете трпезе који носе мали стубови са балдахином. Остатк цркве, која је највећим делом златна, није прекривен сребром, већ је окићен вишебојним мрамором, што је изванредно лепо дело. Плочник са животињским обличјима и другим облицима помоћу шарених коцкица показује чудесну умешност мајстора, тако да се познати Фидија, Паросије, Праксител и Зеуксид у својој уметности показали као пука деца и обмањивачи. Демокрит би, видевши га, рад на плочнику узео за доказ да су његови атоми овде готово видљиви. Све је испуњено чудом. Уз све поштовање, сматрам да је градитељ цркве погрешио; сабравши на једно место све врсте лепоте, он гледаоцу не дозвољава да ужива у сваком појединачном призору и његовој чистоти, јер хита од једног до другог призора.
Али нешто ми је измакло, премда је то требало рећи на почетку (због чудесности цркве говорнику није могуће да свој задатак обави примерено чак ни речима). На овом стропу осликан је и обојен мозаик са човеколиком фигуром, чије држање има особине Христа. Можеш рећи да је Он надгледао овај свет, да је замислио поредак и владање; тиме је живописац био инспирисан да прикаже, додуше само у обличјима и бојама, Творчеву бригу за нас. У деловим удубљења до врха хемисфере насликано је мноштво ангела који прате нашег Бога. Апсида која се уздиже у ширину светиње светлуца са сликом Девице, која пружа своје чисте руке ради добра нашег и царевог и против свих наших непријатеља. Хор апостола и мученика, пророци и патријарси испуњавају и улепшавају целу цркву својим ликовима. Овај човек, премда ћутњом, узвикује болно: „Како су миле скиније твоје, о Господе силни! Моја душа макар слаба жуди за даровима Господњим“, а други: „Како је дивно ово место; ово је ништа друго до кућа Божија“, „Како су милостиве твоје куће, о Јакове, и твоје скиније, о Израеле! Као вртови су они уз реку и као шатори које је Господ поставио.“ Давних дана скинију, по Божијој заповести, подигао је Мојсије, видалац Бога, да принесе жртву и окаје грехе свога народа; и касније цар Соломон – Јерусалимски храм, дело префињено које засењује све храмове својом лепотом, величином и сјајем. Али су заправо само сенка у односу на храм што га је сада изградио наш побожни и велики цар; не само што је такав по благодати и Духу, док су они били по закону и слову, него зато што су у односу на лепоту, стил и самосвојност заузимали друго место.
Али како за кратко време описати чуда ове обновљене цркве, када сам вид, премда премашује сва остала чула у живости, после извесног времена показује неспособним да их на било који начин разуме. Па ипак, све и да је моја реч овде ништавна, кажем, не бих био задовољнији, но што већ јесам, да је она и била по мери доличног описа. Моја намера није била да покажем говорнички дар, већ лепоту цркве, а то пркоси свим правилима описивања.
Зато дозволи да се ток моје приче окрене теби, потицатељу овог скупа. Весели се, благословен међу царевима и љубљен од Бога, препороди своју душевну и телесну снагу која се рађа у добрим делима. Слављен си због обнављања цркве, и истинитости своје, и скромности и праведности, вођен десницом руком Свевишњега, који те је створио и чији си помазаник – да владаш његовим народом. Весели се са Њим, и буди са Њим и ти препорођен, поносу свих царева, које је сунце горе гледало, који све претходнике нависујеш у мудрости и умности; јер истина је да си примио ову, божански успостављену, службу, божанским а не људским залагањем. Придружи се зато у весељу и препороди дух свој Њиме, Који те је узео за саделатника и за саучесника царског намештења, спасења ради поданика, као што доликује твојој верности и најискренија љубав према Њему. Јер кроз тебе је Света Тројица побожно слављена и обожавана, и дубоко поштована. Исто тако веселите се, очеви сената, часни патријарси, јер сте препородили своје душе заједно са верним и благородним царем, и придружите се слављу посвећеном овој славној цркви. Свештеничко тело, које је овде, такође се весели и прикључује срећи из поштовања према обнављању цркве као властитом поносу и дици. Веселите се и придружите се хору; остали верници виде друго Небо, Храм Девичин данас обновљен на земљи. Нека сви ми уживамо у њеном залагању које је благословено и у бескрајној срећи и радости и у Исусу Христу, Господу нашем, Коме нека је слава и част сада, заувек и вечно. Амин.
bastabalkana
