Лечење у средњовековној Србији заснивало се на достигнућима ондашње научне медицине, насупрот предрасуди да су једине терапије биле враџбине и бајање. Тако је Свети Сава прописао кажњавање надрилекара, а Дечани су имали свој клинички центар.
Средњовековни српски лекари, као и данашњи, бавили су се најразличитијим областима, од ургентне медицине, преко епидемиологије, до гинекологије, пишу Новости. Они су били и фармацеути који су, уз помоћ стручних приручника, справљали лекове биљног, животињског и минералног порекла.
Једно од најважнијих правила установљено још у хиландарској болници била је изолација оних који су заражени преносивим болестима од осталих болесника и здравих људи.
„Пред крај друге половине 12. века, одмах по уређењу Хиландара, Свети Сава, по угледу на болницу цариградског манастира Свете Богородице Евргитиде, оснива у њему прву српску болницу“, забележио је покојни академик др Реља В. Катић, који је више од 50 година посветио изучавању старе српске медицине.
Многима је и данас тешко да прихвате овакву слику просвећене средњовековне Србије, јер сматрају да за њу нема доказа. Међутим, докази постоје одавно, али знања о њима нема.
Све предрасуде о томе да су средњовековни Срби били варвари који су се лечили враџбинама пале су још 1952, када је академик Ђорђе Сп. Радојичић, истражујући библиотеку Хиландара, нашао средњовековни медицински приручник на српском.
Књига садржи теоретска излагања и практична упутства за лечење, и настала је и коришћена је на тлу Србије. Непознатим путевима је стигла до Хиландара, где је сачувана. Зато је названа Хиландарски медицински кодекс, иако није написана у Хиландару.
Приручник садржи медицинска знања, од оних из античке Грчке и Рима, па све до најмодернијих средњовековних достигнућа из чувених медицинских школа у француском Монпељеу и италијанском Салерну.
„Идући у корак са најкултурнијим народима Европе, Срби су радо примали културне тековине Византије и Запада. Хиландарски медицински кодекс садржи преведене на српски језик најзначајније списе салернске и монпељеске медицинске школе. Ове чињенице говоре да је српска средњовековна медицина била на нивоу европске медицине“, указивао је др Катић.
