Пророк Илија заузима посебно место у реду старозаветних пророка, а његово име се често помиње и у Новом завету, како од Господа тако и од светих људи. Реч „пророк“ означава онога који има дар пророштва, учитеља, посебан орган Божијих откривења.
Појава пророштва код Јевреја прво се јавила код људи познатих као „екстатички“ пророци. Они су обилазили градове и села, уводили се у стање екстазе уз помоћ музике и плеса. У том стању примали су Божије поруке које су потом преносили народу. У време царева јавили су се људи просвећени Богом, као што су Илија и Натан, који су се истицали трудом да сачувају чистоту израиљске вере.
Илија је био Израиљац, пророк Божији, син Саваков, из села Тесвита у пределу Галаада, западно од Јордана. Отуд му име „Тесвићанин“. Живео је 816 година пре доласка Христа на земљу. Био је човек потпуне вере у Бога, човек молитве, као што помиње свети апостол Јаков у својој посланици (Јак. 5, 17–18). Био је делатан, храбар и пламеног жара за истинитог Бога: „Ревновао сам веома за Господа Бога Сведржитеља“ (3. Цар. 19, 10). Није оставио писана дела, осим једног писма Јораму. Ипак, увек се помиње са похвалом и представља као узор. Своје пророчко служење вршио је 25 година.
Вреди напоменути да је сам Бог чудесно интервенисао при његовом рођењу. Његов отац имао је божанску визију: два човека у белим хаљинама назвала су дете Илија, повила га у пелене и дала му пламен да једе. Отац је одмах отишао у Јерусалим код свештеника, а они су му рекли да ће његов син постати пророк и судити Израиљу мачем двосеклим и огњем.
Илија се појавио у тешко време за Израиљ, када је цар био Ахав. Његово присуство било је силно, јер је чинио чудесна знамења у царству. Без оклевања, смело и храбро, као изасланик Божији, дошао је пред Ахава и предсказао трогодишњу сушу која ће погодити царство. По Божијој заповести отишао је да се сакрије у потоку Хорафу, где су му гаврани доносили хлеб и месо јутром и увече.
Бог је дозволио Илији да чини чудеса због његове пламене и непоколебиве вере. Та вера омогућила му је да три пута сазове огањ с неба, да заустави кишу три године, да васкрсне мртвог – сина удовице у Сарепти. Спалио је сто војника које је послао цар Ахазија да га ухвате. Чудо је било и када удовици није остало брашна ни уља, а Илија јој је рекао да Господ каже да њена мерица брашна и крчаг уља неће пресушити до дана када Господ да кишу. И тако је и било. Последње чудо које је „анђео у телу“ учинио било је раздвајање вода Јордана.
Три његова пророштва која су се испунила била су: трогодишња суша, осуда Ахава и смрт Ахазије.
Илија је живео по вољи Божијој, и зато га је Бог узео на небо у вихору. Када је узношен на небо у огњеним колима са огњеним коњима, његов плашт је пао и узео га је Јелисеј. Сам Бог је заповедио Илији да помаже Јелисеја за свог наследника: „И Јелисеја, сина Сафатова, помазаћеш за пророка место себе.“ Ово наслеђе јединствено је у целом Старом завету. Бог није дозволио пророку Илији да окуси смрт, већ га је непосредно примио на небо. Пред крај своје мисије, Илија је рекао Јелисеју да ће му испунити жељу: да добије благослов и благодат коју је Илија имао. Јелисеј није хтео да се одвоји од њега ни по коју цену и хтео је да га прати чак и у небеса. Тада је видео виђење: огњена кола с огњеним коњима узнела су Илију на небо.
Тропар (отпуститељна песма):
Анђео у телу, темељ Пророка, други Претеча Христовог доласка, славни Илија, с неба је излио на Јелисеја благодат да болести разгони и губаве чисти; зато обилује исцељењима за оне који га поштују.
ИЗВОР https://pemptousia.com/
