Видећи у свом спасењу прст Божји, Лука Столпник презре сву сујету света и постаде монах који је на једном стубу провео 45 година.
Преподобни Лука Столпник живео је у Цариграду у време цара Kонстантина Порфирородног. Kао војник учествовао у рату против Бугара, у коме виде погибију многих хиљада људи и из кога рата он изађе жив и неповређен, али онда одлучи да свој живот посвети Господу Богу.
Видећи у свом спасењу прст Божји, он презре сву сујету света, повуче се на један столп (стуб) код Халкидона, на коме се подвизаваше пуних четрдесет пет година чистећи душу своју од сваке грешне жеље и помисли. Угодивши Богу, упокоји се између 970-980. године и пресели се у бољи живот.
Преподобни Лука Столпник живео је у време Византијског цара Романа и Kонстантина Порфирородног, зета цара Романа и сина цара Лава Мудрог, а за патријарховања Теофилакта сина цара Романа.
У то време Бугари нападоше на Византијску царевину, и по царском наређењу Лука би узет у војску и учествова у рату. У томе рату Лука виде погибију многих хиљада људи, но по промислу Божјем он изађе из рата жив и неповређен.
Видећи у свом спасењу прст Божји, Лука презре сву сујету света и постаде монах. И пошто показа велики успех у подвижништву он би рукоположен за презвитера.
Ревнујући у врлинама он је носио тешке вериге и шест дана у недељи ништа јео није, само је у седми узимао по једну просфору и нешто зеља. Затим узиђе на један столп и проведе на њему три године.
Потом, упућен гласом Божјим с неба, он оде на гору Олимп и метну себи камен у уста, да не би нарушио подвиг ћутања. Одатле пређе у Цариград и напослетку у град Халкидон. Тамо он поново узиће на један столп, и чинећи безбројна чудеса проведе на њему четрдесет пет година, па отиде ка Господ
