Једног јутра, жена обучена у црно и горко плачући дошла је у наш манастир Свети манастир Пантократор. Све време је плакала.
Монахиња ју је питала шта је било и како може да помогне. Жена је почела неконтролисано да се тресе и рекла:
‘Ајде, зар не читаш новине, зар не гледаш телевизију? Зар нисте чули за бродолом? Мој дечак је изгубљен, мој драги син.
Због стања у коме се налазила нико није могао да извуче ништа из ње, па сам отишао код возача који ју је довезао и питао шта се тачно догодило. Он је објаснио да је госпођа има сина који је морнар, а претходног дана је на телевизији објављено да је његов брод потонуо код Мексика. Нестало је 17 морнара, међу којима је био и њен син.
Чим је жена сазнала за губитак сина, пала је у дубоку депресију, па ју је парох послао код нас да видимо да ли можемо да помогнемо. Зато сам замолио возача да одвезе жену, код старца Порфирија. Све што сам тражио је да нам учини љубазност да телефонира, да нам каже како су се ствари одвијале.
Касно поподне су нам телефонирали да нам захвале што смо их послали код старешине. Чим су стигли, чак и пре него што су са било ким разговарали, Старац је послао вест да их чека горе. Ушли су у његову ћелију и жена је почела да плаче.
‘Шта је било? Зашто вичеш?’ упита Старац.
‘Зар не читаш новине? Зар не гледаш телевизију? Мој син се удавио у бродолому.
‘Колико је сати?’
‘Ево ја ти причам о свом сину а ти питаш колико је сати?’
‘Молим те, само ми реци време’.
‘11.15 је’.
‘Добро’.
Старац се тада окренуо возачу и рекао: „Одлази одмах. Неки од морнара су спашени из бродолома. Иди у конзулат и они ће ти рећи. И не заборавите да питате у које време су преживели стигли на копно. Иди брзо да стигнеш тамо пре него што затворе“.
Успели су да пронађу конзула непосредно пре његовог одласка. Вратио се у своју канцеларију и назвао конзулат (или је то можда била амбасада) Мексика и сазнао да су тројица несталих морнара жива стигла на копно. Један од њих је био женин син.
Сузе радоснице и онда, одједном се жена сети.
„Веома ми је жао. Свештеник ми је рекао да обавезно питам у које време се то догодило“.
Конзул је поново назвао и речено му је ‘11.15’.
Тачно у време када им је Старац рекао!
Сведочанство игуманије Стилијанијеве († 8. октобра 2019.) Светог манастира Пантократор-Тао, записано у књизи Οσιος Πορφυριος, Μαρτυριες, διηγις, διηγισες, διηγησεσεσιος, издао Е.
