Грех утиче да човек постане душевно поремећен. Та неуравнотеженост ничим се не може одстранити. Само уз помоћ светлости Христове долази до разрешења. Први покрет чини Христос: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити” (Мат. 11, 28). Затим ми, људи, прихватамо ову светлост својом слободном вољом, коју изражавамо кроз љубав према Њему, кроз молитву, кроз учешће у животу Цркве, кроз учешће у светим Тајнама.
Често ни труд, ни метаније или земни поклони, ни осењивање себе знаком крста не привлаче благодат Божију. Ту постоје одређене тајне. Најбитније јесте то да избегаваш форму, а држиш се суштине. Што год да чиниш, чини из љубави. Љубав је вазда спремна на жртву. Ако нешто чиниш као да је то за тебе кулук, душа ти се буни и реагује против тога. Љубав привлачи благодат Божју. Када сиђе благодат, самим тим силазе благодатни дарови Светога Духа: „А плод Духа јесте: Љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона (Гал. 5, 22-23). Ово су својства што треба да их има душа која је здрава у Христу.
Сједињен са Христом, човек постаје благодатан и на тај начин живи изнад зла. Зло за њега не постоји.
