Када је имао 4-5 година, Онуфрије је видео у манастиру икону на којој Пресвета држи Христа. Међутим пошто је запазио да нико Христу не даје хлеб (нафору) у цркви, а свак добије он се сажали…
Када се народ разиђе он оде у оближњу гостиону и затражи хлеба од гостионичара. Он му да комад хлеба. Онуфрије оде у храм и пред иконом каже малом Исусу – Донео сам ти хлеб, видим да ти нико не даје!
У том моменту оживи са иконе рука Христова и узме хлеб. То се наредних дана понављало. Међутим, гостионичар се запита, где дечак Онуфрије носи хлеб, да можда не храни неку скривену животињу. Тако сумњичав и знатижељан пође за њим, кад има шта и да види. Онуфрије уобичајено оде до храма манастирског пред икону и да Исусу хлеб, а Исус испружи руку и узме, потом хлеб нестане у икони.
Гостионичар пун ужаса од овог чуда скоро да је онемео, отрчи до игумана манастира и све му исприча.
Игуман га посаветује да следећи дан он не дарује дечаку Онуфрију хлеб већ да му каже – Коме си до сада носио хлеб, нека ти он да.
Онуфрије оде у храм пред икону и каже малом Христу – Више ми не дају хлеб. Кажу да тражим да ми ти даш.
То су све посматрали игуман, монаси и гостионичар крадом из скривеног дела храма. О гле чуда, у том моменту Христос испружи руку као живу са иконе и један велики хлеб даде Онуфрију. Толико је замирисао хлеб небеским миром да су игуман, монаси и гостионичар попадали по поду цркве у сузама. Дечак Онуфрије их је видео и поделио са њима хлеб. Ништа лепше у животу нису јели и нису могли да поједу све.
Овај дечак када је порастао, постао је монах и живео у пустињи. Сваке недеље Господ Исус Христос слао му је анђеле да га причешћују са Неба и да му доносе овај хлеб.
Шездесет једну годину живео је у пустињи Онуфрије и постао један од Великих Светитеља.
Црква га слави 12. јуна.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име