Свети мученици Флор и Лавр беху рођена браћа, по телу и по духу, и по занату – каменоресци. Живели су у Илирији у II веку, ревнујући у вери Христовој. Једном приликом, док су зидали идолски храм, догоди се да камен удари у око сина жречевог. Када жрец, пун гнева, хтеде да их казни, браћа му рекоше да ће дечак оздравити ако поверује у истинитог Бога. Помоливши се Господу, знаменоваше га крсним знаком, и дечак одмах прогледа. Тада се и жрец Мемертин са сином крсти и убрзо пострада за Христа у огњу.
Флор и Лавр потом довршише храм, али га осветише крстом и молитвама у име Господа Исуса Христа, позвавши све хришћане на бдење. Чувши за то, илиријски намесник осуди многе хришћане на смрт, а свету браћу Флора и Лавра баци живе у бунар, који затрпа земљом. Њихове мошти касније бијаху објављене и пренете у Цариград.
Тако браћа по телу и по духу пострадаше за Христа и прославише се у Цркви као светитељи и мученици. Њихов пример сведочи да ниједна самовоља и гордост људска не може надјачати силу крсне вере и заједништва у Христу.
