Kада би младим тамнопутим гангстерима по Њујорку, Харлему и другим америчким градовима, а и многим младим и старијима широм света неко био узор на путу поправљања то би сигурно био свети Мојсије Мурин Етиопљанин. Овај човек живио је у четвртом веку у Египту. Након што је био одбегли роб дао се у разбојништво. Његова су сурова природа, крволочност, крађе, пијанства, осветољубивост, блуд, убиства била невероватна .Изузетно интелигентан био је неухватљив. Као многим другим тешким грешницима и у њему се нешто преломило да је постао велики хришћански подвжник и светитељ.
Од саме појаве хришћанства оно позива грешнике, а не тзв. праведнике на покајање. Људи у својој моралистичко-фарисејској философији живота лако осуђују разне преступнике, криминалце, наркомане, пијанице, проститутке, хомосексуалце, тачније све оне који су на неки начин склоњени из центра. Али, управо се често у нашим црквеним календарима налазе као светитељи баш ови некада скрајнути, кужни, презрени, гетоизирани. Овде треба додати поред јавних или тајних грешника и особе које су самим рођењем скрајнути, попут припадника неких етничких скупина, раса, друштвених сталежа. Видимо у Јеванђељима да је управо Исус имао са оваквима најмање проблема. Није имао ни са римским капетаном, који се сматрао недостојним да Господ уђе у његову кућу, ни са женом Хананејком, чију је кћер мучио демон, и она је из љубави према њој била спремна да се смири и истрпи наизглед велика понижења, није имао проблем ни са женом блудницом, која му је опрала ноге ни са разбојником на крсту, него са фарисејима и спољашњим праведницима. Они су га на крају и разапели, а не ови први. Укључили су га у њихово друштво презрених од света.
Слично овима и свети Мојсије бежећи од светских власти је уточиште нашао у заједници хришћанских пустињака. Временом, открио је да њихов начин живота у ствари оно што је тражио. Постао је хришћанин, па монах, а онда јеромонах. На крају један од великих црквених учитеља и светила. Наравно, све ово није дошло тек тако, него након крвничке борбе са својом палом природом и демонима, које је био накачио у свом претходном делу живота. Онај сурови, крволочни разбојник је сада постао кротко јагње око кога су се сви окупљали. Презрени црнац постаје духовни аристократа. Ово је само у Цркви могуће, посебно у монашким заједницама, да се људи ма одакле долазили и ма ко били толико изједначе да заиста нема разлике. То се и данас јасно види. Нема разлике да ли је неко Американац, Грк, Рус, Арап, црнац, из села или града, јер сви су у Христу једно, сви су на заједничком путу спасења и овоземаљске разлике губе значај.
Свети Мојсије Мурин духом прозревши скору смрт од разбојника некад сличних њему добровољно се дао њој, као нека врста искупљења за свој некадашњи живот.
Једном је неки велики духовник говорећи о тешким грешницима рекао да су то велике душе, да су зато тако дубоко у греху, а кад би се обратили постали би велики светитељи.
Свети Мојсије Мурине и сви преобраћени грешници, који сте постали светитељи молите Бога за нас.
