Размишљања о молитви у списима Светог Игњатија Антиохијског
У овом видеу отац Адријан Подару истиче да је „наше присуство на Божанској Литургији вежба духовног алтруизма: ’Ја бринем за другога, зато учествујем у молитви Цркве.‘“ Др Адријан Подару је предавач патристике на Православном богословском факултету у Клуж-Напоки, Румунија.
Отац Адриан: „Јер ако молитва једног или двојице поседује (Матеј 18:19) такву моћ, колико више она Епископа и целе Цркве! Онај, дакле, који се не састаје са Црквом (овде бисмо могли да прочитамо: Ко не присуствује Божанственој Литургији), тиме је и показао своју гордост, и себе осудио. Јер писано је: Бог се охолима противи.”
Игњатијева посланица Ефесцима, глава 5
Пишући Магнезијанцима и истичући витални значај заједничке молитве унутар црквеног здања, Свети Игњатије каже: „Као што Господ ништа не учини без Оца, будући сједињен с Њим, ни од себе ни од апостола, тако не чините ништа без епископа и презвитера. Нити се трудите да вам се одвојено било шта чини разумним и одговарајућим, већ сабравши се на исто место нека буде једна молитва, једно мољење, један ум, једна нада, у љубави и у радости неокаљаној. Један је Исус Христос, од кога ништа није сјајније“
Најдубља сврха молитве заједнице, заједничке молитве, јесте да се сјединимо пред Богом, да духом узмемо свако од нас све што је ближњега за своје и да се молимо за ближње као за себе.
Наше присуство на Литургији, истиче Свети Игњатије Богоносац је вежба духовног алтруизма: „Јер за другога ми је стало, зато учествујем у молитви Цркве“.
Позивајући се на опомену апостола Павла „непрестано се молите“, Свети Игњатије додаје и опет цитирам: „И молите се непрестано за друге људе. Јер у њима постоји нада на покајање да би могли да дођу до Бога. Гледај, дакле, да буду поучени твојим делима, ако ни на који други начин. Будите кротки у одговору на њихов гнев, смирени у судару са њиховим хвалисањем: на богохуле њихове узвратите молитвама својим; за разлику од њихове грешке, стојте чврсто [Колошанима 1:23] у вери; и на њихову суровост покажи своју благост.”
Реч је о молитвама заједнице и примеру заједнице према онима који још нису чланови заједнице.
Ова молитва заједнице, пример заједнице, доказана делима, тајанствено делује на њихово обраћење, на унутрашњу промену њихових срца.
Свети Игњатије је био ватрени Христољубац. Светом Игњатију су савршено пристајале речи апостола Павла упућене Филипљанима: „Јер мени је живот Христос, а смрт ми је добитак“. [Филипљанима 1:21]
Одлазећи у Рим да постане мученик, Свети Игњатије Богоносац се обраћа заједницама да се моле за њега како би од Господа примио мученичку смрт.
Ефесцима он пише: „Уздам се да ће ми вашим молитвама бити дозвољено да се борим са зверима у Риму, да бих мученичком смрћу заиста постао Његов ученик“.
А Магнезијцима каже: „Помислите на мене у својим молитвама, да бих достигао Бога.“
Посебно апелује на Римљане да ни на који начин не покушавају да га спасу од смрти. Да су то урадили, сматра Игњатије, онда Римљани не би радили дело Божије, већ ђавоље. Напротив, он им каже: „Умолите Христа за мене, да овим оруђем (тј. зверима) могу се наћи жртвом Богу.“ (Игњатијева посланица Римљанима, глава 4)
Ако нам молитве заједнице помажу у нашем настојању да живимо добро, да живимо лепо, да живимо хришћански, молитве заједнице помажу нам и да напустимо овај живот на начин достојан Бога, схватајући пролазност овога живота и апсолутни значај квалитета вечног живота у који уводи телесна смрт.
Свети Игњатије Богоносац је међу првима понудио светли пример хришћанске смрти, славног преласка из овог живота у истински живот, живот вечни.*
* Свети Игњатије Богоносац је мученик из првог века, бачен лавовима због исповедања Христа.
ИЗВОР: https://otelders.org/the-holy-fathers-on-prayer/the-one-who-does-not-come-to-church-st-ignatius-of-antioch-the-holy-fathers-on-prayer/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 19.11.2022.
