За Пупина се може рећи, да је постигао све што је желео и на чему се у животу трудио. Желео је велико знање, и добио га је. Годинама и годинама. трудио се да уједини српски народ у Америци у један савез. И после великог труда и великих горчина доживео је да види уједињени Српски народни савез и да буде почасни доживотни председник његов. Желео је, да његов народ буде славан у свету и да правда његовог народа победи. И то је доживео.
Трудио се много, да Српска православна црква у Америци буде организована и добије свог епископа. И то је дочекао.
Желео је да што више учини добрих дела и у својој отаџбини и у Америци. И то му је дато.
И све остало. За Пупина се тако може рећи она библијска: „Богат данима и сит живота упокоји се и приложи се онима својим“.
И ми сви који смо имали срећу да га имамо и својим назовемо сада њему да пожелимо вечни живот и вечни покој. Нека би душа његова прешла преко онога „прага“ и уселила се у царство вечне и непроменљиве стварности, где су и сви остали прави светосавски синови…“
Поштовани и уважени епископ, док је говорно о славном научнику и великом православцу пок. Пупину, био је искрено узбуђен.
Нека нас ова реч светог владике Николаја угреје, а морамо се чувати да лаж и интерес на наше руке и душу не донесу грех. Није истина да је Пупин писао да жели да буде сахрањен у Србији, као што се данас прича. Он у Америци лежи поред супруге, коју нико не спомиње. Вероватно је на истој парцели и необележени гроб његове ћерке. Једини писани траг оставио је управо свети владика Николај – пишући да је предлагао Вави, Пупиновој ћерки да он и његова супруга, буду сахрањени у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Она није тада пристала а њен је отац дао највећу донацију – захваљујући којој је манастир и изграђен.
Нису Пупинове кости, за мене мошти, мера нашег поштовања.
Нека му је вечна слава и хвала!
Аутор: Александра Нинковић Тасић
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
