Lagano korača Hristos, draga braćo.
On bira mesto gde će stati svojom svetom nogom, jer on neće da stane u krv. On bira uske staze na zemlji, stešnjene grehom, jer on ne može da ide širokim imanjem greha. On se provlači između razbojnika, guran njihovim laktovima, jer on mora da se probije napred.

Gle, dolazi Hristos među nas kao gost, recimo, i pita nas za put!

„Pokažite mi put bez krvi, bez greha i bez razbojnika!“.

Kakav bi mu odgovor mogli dati? Gde bi našli put, dostojan stopa Njegovih? Kad bi provrila sva usahnula krv iz zemlje, zemlja bi predstavljala jedan okean krvi. Kad bi buknuo plamen iz svakog mesta obesvećenog grehom, zemlja bi se pretvorila u jedan plameni pakao. Kad bi vaskrsli svi mrtvi razbojnici i uparadili se na zemlji sa živim, zemlja bi bila jedna neprohodna šuma ljudskih tela.
Ne bi mu mogli reći: Idi, Gospode, kroz gradove. Jer gradovi znače zbir i blizinu. A zbir i blizina izaziva i pojačava greh.
Ne bi mu mogli reći: Idi, Gospode, kroz sela. Jer nema sela, koje ne liči na Gadarinsku stranu, sklonište zlih duhova.
Ne bi mu mogli reći: Idi, Gospode, kroz šumu. Jer šuma je stari saveznik i jatak razbojnika. U šumi je Kain ubio Avelja. Ne bi mu mogli reći: Idi, Gospode, morem. Jer more je grobnica pirata i pustolova i ratne slave. Ne bi mu mogli reći: idi, Gospode, vazduhom. Jer i iz vazduha je čovek vršio zločin nad bratom svojim.

Mi, obični smrtni koračamo bez straha i zazora stopama pasa i tigrova i hijena i kamila. No ko bi od nas smeo Hristu predložiti: Idi, Sine Božiji, stopama, kojima mi idemo? Niko. Jedno bi mu samo svi mogli reći:
– Ne dolazi, Gospode, dok se ne sagradi put za Tebe! Mi, obični smrtni, možemo predaniti u svakoj kući. No ko bi od nas umeo dati odgovor Hristu na pitanje: Gde je kuća u kojoj bi ja mogao predaniti?

Ja, ti, i on dali bi mu tri razna odgovora.
Ja bi mu rekao: Ti si car, Gospode, idi u carske dvorove! No ja bih se prevario. Zar su carski dvorovi malo bivali gadarinske strane, sklonište besova? Zar kod Iroda i Nerona da gostuje Hristos?

Ti bi mu rekao: Idi u hramove, Gospode, ti si prvosveštenik. No ti bi se prevario. Kako bi mogao predaniti Hristos u hramu opkoljenom mrtvačkim kostima i uprljanom nečistim molitvama i glupim željama?

On bi mu rekao: Ti si, Gospode, prijatelj sirotinje, idi ribarima u kuću kao što si išao Petru i Andreji. No ko jamči, da će ga ribari ponuditi ribom, a ne zmijom? Ili možda bi mu on rekao: Idi, Gospode, bogatašima u kuću, kao Zakheju i Nikodimu. No ko zna, da li će se u kućama pretrpanim meblom i grehom naći vazduha za Hrista? Ko zna, da li će se u domovima punim slatkiša naći koja mrva hleba za Hrista?
I tako bi se prevarili i ja, i ti, i on. Gde god bi Hristos stao nogom, iz stope njegove oživela bi sva istorija toga mesta od postanja. Kad bi ga ja uveo u carski dvor i sagledao sve ono što oživi pred pogledom njegovim, ja bih se zastideo. Zastideo bi se i ti s Hristom u hramu, zastideo bi se i on, s Hristom među sirotinjom.
No i ja, i ti, i on – kad bi se dobro obazreli oko sebe, i mogli bi dati jedan odgovor Hristu: Idi, od nas, Gospode, jer još nije među nama sazidan dom dostojan Tebe.

Sveti vladika Nikolaj

 

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime