Старица је телескопом ума, најфинијом пажњом, „двогледом“ срца, како га је сама називала, откривала небеске и подземне феномене, као и скривене тајне срца у другим људима. Имала је искуствено знање небеских стања (спратова, сфера, степеница – прим.прев.
„Небо има многа стања благодати која се простиру у бесконачност и никада се не завршавају…“, а то значи да је она видела смене еона (векова, временских раздобља). Пуштала је свој ум да понире и до ужарених и мрачних царстава пакла. Многе је видела тамо, али никога није одала:
„Палим свећице“, говорила је, „много се молим за њих и покрећем их на боље јер су они јадни окамењени“.
Она је себе благодатно поистоветила са целим светом. У себи је усвојила цео род Адамов. Сматрала је себе кривцем за свако зло које се догађа у васељени. Зато се у раним јутарњим часовима дуго молила својим дирљивим речима, којима је обухватала целу творевину и људе „из свакога народа под небом“ (Дел.ап. 2,5).
Са грчког превела Валентина Аврамовић
Извор: immorfou.org.cy

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име