У међуратном периоду Народно позориште је радило у згради код споменика на Тргу републике, малој позорници у палати „Луксор” и у згради на Врачару. У сезони 1936/37 изведене су 573 редовне представе (401 драмска представа, 153 оперске представе и 19 балетских представа) и 45 ванредних приредби. Од ванредних представа изведене су : У корист Руског Црвеног крста 14 децембра 1936. „Евгеније Оњегин” (сцена двобоја), „Лабудово језеро” (други чин) и „Кнез Игор” (Половецки логор)…. . Од свечаних представа били су Свечана академија поводом прославе шездесетогодишњице Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије 1876-1936. 20 септембра 1936, изведена је „Коштана” од Коњовића. Изведен је „Далибор” у част државног празника независности Чехословачке 27 октобра. „Мајстори” у част конгреса Бугарско-југословенских лига, 18 јануара. Изведена је „Продана невеста” у сарадњи са Савезом југословенско-чехословачких лига а у част рођендана Томе Масарика 7 марта. У част делегата скупштине Главне набављачке задруге изведена је „Печалбари”. ….. У част делегата Главног савеза српских земљорадничких задруга на малој позорници (палата „Луксор”) изведени су „Скакавци” 30 септембра. … . У згради код споменика одржан је Бал за зимску помоћ, 27фебруара, затим Концерт Прве женске реалне гимназије у Београду 14 марта, … . У згради на Врачару била је представа Руског театра у Београду „Цар јудејски” од К.К. Романова 12 маја, … . За ђаке играни су комади : „Чаша воде”, „Ослобођење Косте Шљуке” и „Дон Карлос”. Опере су преношене преко радија.
Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту 20 јуна 1937. …. . У згради на Врачару била је одржана Академија Соколског друштва Београд I 16 маја …. Члан особља Драме на раду у Народном позоришту у Сарајеву био је Боривоје Јевтић, а у Народном позоришту на Цетињу Витомир Богић. У Драми су гостовали бивши чланови Московског художенственог театра Вера Греч и Поликарп Павлов. Опера је у сезони 1936/37 године извела 140 представа у згради код споменика, 1 представу у згради на Врачару, 1 представу на гостовању у Новом Саду и 11 представа на гостовању у Сарајеву. Извела је 4 премијере и 31 стару оперу. Премијера опере Јакова Готовца „Еро са онога свијета” била је 17 априла 1937 у згради код споменика кнезу Михајлу. Опера је гостовала у Новом Саду 19 септембра 1936 и извела као једну представу „Кавалерија рустикана” и „Пајаци”. Опера Народног позоришта из Београда, у сарадњи са Народним позориштем у Сарајеву гостовала је у Сарајеву од 12 до 20 јуна 1937. За то време обуставила је рад у Београду. Наступала је у згради Народног позоришта у Сарајеву. Приказане су опере „Кармен”, „Сорочински сајам”, „Трубадур” (дневна и вечерња представа, 13 јуна), „Отело”, „Мињон”, „Бал под маскама”, „У долини”, „Фигарова женидба”, „Еро са онога света”, „Тоска” и „Продана невеста” (дневна и вечерња представа, 20 јуна 1937). Балет је у току сезоне извео домаћу премијеру „Имбрек з носом” од Крешимира Барановића 24 априла 1937 у згради код споменика. Углавном је играо балете руских аутора : „Половецки логор”, „На Кавказу”, „Шехерезада” „Лабудово језеро”, „Очарана лепотица”, „Рскало”.
Народно позориште у Београду је сем редовних представа приређивало и ванредне. Између осталих друштава сарађивало је са Савезом Сокола. Соколска друштва су тежила културном уздизању народа па су сем организовања дилетантских група организовали гостовања професионалних глумаца у својим Домовима. Соколско друштво у Старом Бечеју успело је да доведе у варош Прашку групу Московског Художественог театра 1930. Соколско друштво Стара Пазова приредило је је „Чеховљево вече” 7.6.1938. са художественицима Павловим, Гнечовом и Зарјином. По извештају у гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” успех је био колосалан. И из околних места било је света.
Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву. У сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије. Опере су биле преношене преко радија. Са своје стране соколи су тежили културном уздизању народа и доводили групе професионалних глумаца у своје домове у мањим градовима. Обновљено Соколство наставило је да приређује своје свечане академије у Народном позоришту у Београду.
